Srbi na Kosovu ne žele da postanu "Kosovari"

Srbi na Kosovu ne žele da budu kosovari i da slobodno putuju u Evropu, nemajući pri tome mogućnost da se upute u Prištinu. Oni su predali Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti,  kao nezakonitie sporazume prethodne vlade sa delegacijom Kosova. Zašto ono što je bivši šef delegacije Borislav Stefanovih usaglasio u Briselu ne odgovara srbskim stanovnicima južne srpske pokrajine, objasnio je u intervjuu za Glas Rusije predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović:

- Smatramo da je dobar deo tih sporazuma i protiv nacionalnih i državnih interesa, protivustavan je, ne donosi ništa dobro građanima, tj nama Srbima i ne-Albancima koji žive na Kosovu i Metohiji. Pomenuću samo Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima Jarinje i Brnjak, gde je u sporazumu, naša strana prihvatila da ih Priština tumači graničnim linijama, granicom dakle. Takođe, prihvaćeno je da će na prelazima biti i carinik iz Prištine. Prema tim sporazumima, trebalo bi da se postavi granica između Kosova i Metohije i centralnog dela Srbije, tamo gde ona nikada nije ni bila. I po Ustavu, a i po Rezoluciji 1244, Kosovo i Metohija su sastavni deo republike Srbije, dakle, smatramo da su ti sporazumi protivustavni. Takođe, po Sporazumu o slobodi kretanja koji predviđa da Srbi koji žive na Severu i ne-Albanci, trebalo bi da uzmu dokumenta i lične karte, saobraćajne dozvole- u kojima će im biti upisano-Kosovari kao nacionalnost. Mi imamo naša dokumenta, državljanstvo smo stekli rođenjem. Živimo ovde vekovima i sada neko, protivustavnim sporazumima, želi da nas proizvede u neke građane Kosovare. I ne samo to, sa dokumentima koja izdaje naša država, možemo putovati po celoj Evropi- to su i lične karte i saobraćajne dozvole, vozačke dozvole, registarske tablice naših automobila. Ali, to ne važi za Prištinu. Smatramo da to nije u skladu sa Ustavom, smatramo da su mnogi ti sporazumi samo konstatovani na sednicama Vlade, a to su bile telefonske sednice, i normalno bi bilo da Ustavni sud Republike Srbije da svoju ocenu ustavnosti svih tih sporazuma.

Šta očekujete od Ustavnog suda i kakva će biti vaše dalje akcije, ako odgovor na pitanje „da li ovi sporazumi proivreče Ustavu“ bude negativan?

- Iskreno da vam kažem, svi se mi borimo da naši sudovi budu nezavisni, tako da bez obzira na sve, ja verujem u sudstvo naše države i očekujem da Ustavni sud republike Srbije, što pre iznese i da svoju ocenu o ustavnosti tih sporazuma.

Kako je vreme pokazalo, briselski sporazumi su bili sklopljeni u stuštini vladi iza leđa. Ko odgovara za njih?

- Mi smo imali prilike da tadašnjeg predsednika republike, gospodina Tadića pitamo da li on stoji iza svih tih sporazuma koje je gospodin Borko Stefanović dogovorio i rekao nam je da stoji. Očigledno je da je Borko Stefanović bio jedan činovnik koji je izvršavao naloge, a da je to bila strategija prethodne vlasti, a sada vidimo i zbog čega. Trebalo je uoči izbora dobiti status kandidata za ulazak u EU i očigledno je da se to radilo pod pritiskom zapadnih zemalja koji su mentori kosovske nezavisnosti. Jasno je da je prethodna vlast, zbog te kandidature ispunjavala želju Prištini, a to je, po nama činila kršeći važeći Ustav republike Srbije.

Na čemu, po vašem mišljenju, treba da bude osnovana nova platforma za Kosovo koju vlasti obećavaju da predstave u skorije vreme?

- Nova platforma i nova strategija koju svi očekujemo, iskreno se nadam da će doći do konsenzusa u Beogradu, da će platformu podržati i Parlament republike Srbije. Sa tim u vezi se nadam da mi ovde, Srbi, koji živimo na Kosovu i Metohiji, smatramo Srbiju svojom matičnom državom, da ćemo biti uključeni u to, kao i u pregovarački proces. Platforma se mora zasnivati na poštovanju važećeg Ustava republike Srbije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je na snazi.

Pred našim mikrofonom je bio Dragiša Milović, predsednik opštine Zvečan.