Avganistan kao fitilj regionalne katastrofe

U Kabulu su započeli pregovori o sklapanju pakta o uzajamnoj bezbednosti između Avganistana i SAD koji će određivati američko vojno prisustvo u Islamskoj Republici posle 2014. godine, kada zemlju napuste trupe međunarodne koalicije. Po mišljenju eksperata, od rezultata ovog susreta će zavisiti budućnost ne samo samog Avganistana, već i čitave Centralne Azije.

Kao cilj zvanično je proglašeno postizanje mira u Avganistanu i povećanje bezbednosti avganistanskih vojnih struktura, kako bi one mogle samostalno da određuju bezbednost avganistanskog naroda i da brane zemlju od spoljnih opasnosti. Američki general Džozef Danford kojem od 2013. predstoji da stane na čelo međunarodne grupacije u Avganistanu, na raspravama u Kongresu potvrdio je da posle 2014. godine biće reči uglavnom o kontraterorističkim operacijama i pružanju pomoći Avganistancima u jačanju njihovih snaga bezbednosti. Po rečima generala, cilj je realan i sastoji se u tome da se Al-Kaida liši utočišta u Avganistanu i da se ne da talibanima da svrgnu zakonitu vladu.

Niz eksperata smatra da će očuvanje zapadnog vojnog prisustva samo povećati sposobnost talibana i zvaničnih vlasti da postignu dogovor. Sličnu tačku gledišta ima i zamenik direktora Instituta za Istok RAN Vjačeslav Belokorenicki.

- Postoje velike razrade u pogledu toga šta može da se desi posle povlačenja trupa. Između ostalog, zakazani su izbori za predsednika za 5. april 2014. godine. I aktualno rukovodstvo je pozvalo talibane da učestvuju u ovim izborima. Postoji verovatnoća da posle povlačenja, posebno uz očuvanje izvesnog prisustva stranih trpa, biće uspostavljeno određeno primirje. Tada će moći da se računa na rešavanje nekakvih problema, između ostalog vezanih za narkotike. Ako situacija krene drugim putem koj inekada nazivaju katastrofalnim, moguća je destabilizacija, haotizacija u Avganistanu. I faktički njegova podela na niz oblasti. to je period kada će narkotici igrati ulogu snage koja podržava zaraćene stvarne. Tada će se problemi zaoštriti, postaće suštinski i za Centralnu Aziju i za Rusiju. Rusij amože da se osigura samo time što će doprinositi realizaciji prve varijante događaja.

Avganistan po mišljenju mnogih analitičara jeste čvorni element u sistemu regionalne stabilnosti. Upravo zato sva strategija tamo treba da se proverava i ponovo proverava na svrsishodnost. Cijena greške je prevelika, a sve moguće posledice je teško izračunati. Potpuno ili delimično povlačenje stranih trupa je upravo iz ove kategorije.

Ovo pitanje neki predlažu da se razmatra u kontekstu šire teme kordona oko Avganistana. Pukovnik Vojnog koledža armije SAD Ted Doneli dokazuje da Amerikanci treba da se koncentrišu na Fergansku dolinu - region na teritoriji država Centralne Azije (Uzbekistana, Kirgizije i Tadžikistana). Ona može da se pretvori u izvstan analog zone plemena između Pakistana i Avganistana, odakle će započeti izvoz radikalnog islamizma u zemlje Centralne Azije. Prema mišljenju pukovnika, SAD treba da realizuju ovu strategiju sa Rusijom i Kinom.