Da li je Rusiji potrebno gruzijsko vino?

Gruzijska vina mogu da se vrate na Rusko tržište. Rospotrebnadzor (Federalna služba za nadzor u sferi zaštite prava potrošača i blagostanja čoveka) zabranila je gruzijske poljoprivredne proizvode na ruskom tržištu u novembru 2006. godine. Prekinule su isporuke gruzijskog vina, mineralne vode i voća. Tbilisi je insistirao da je to osveta zbog političke nelojalnosti Kremlju. Moskva je odgovarala: nikakve politike, samo biznis. Navodno, za sve je kriva neželja gruzijske strane da pusti kontrolore u svoja preduzeća, seća se kopredsednik Saveza potrošača Rusije Vladimir Slepak.

- Osnova zabrane je bila smao jedna: niski kvalitet proizvoda. Uslovi ruske strane su bili sledeći: inspekcija gruzijskih preduzeća koju bi obavili stručnjaci Rospotrebnadzora na teritoriji Gruzije. Danas posle stupanja naših zemalja u STO, samo objektivna analiza kvaliteta produkcije dozvoliće da se reši pitanje povratka na police ruskih prodavnica gruzijske robe.

Istina, deo eksperata smatra da se radi ne o pridruživanju Rusije STO, već o rezultatima izbora u Gruziji. Predstavnici opozicione koalicije Gruzijski san ispostavili su se mnogo popustljiviji od aktuelnog predsednika Mihaila Sakašvilija. Prema podacima dirketora Centra za istraživanje federalnog i regionalnog tržišta alkohola CIFRA – Vladimira Drobiza – gruzijski opozicionari imali su dovoljno vremena da usaglase stav sa Rospotrebnadzorom:

- Još pre godinu i po gospodin Oniščenko je započeo pregovore sa gruzijskom opoicijom. Oni su planirali da započnu isporuke još krajem 2011. godine, ali to se nije desilo. Osnovna prepreka je ostanak Sakašvilija u rangu predsednika. Za manje od godinu dana on ovu dužnost napušta. To ne znači da se nova vlada Gruzije drugačije odnosi prema rusko-gruzijskim problemima. Ali jedna stvar su teritorijalni problemi, druga su problemi biznisa.

Gruzija je teško preživela odvajanje od ruskog tržišta. Izvoz samo vina je pao šest puta. Pokušaji Tbilisija da proda vino i voće u Evropi nisu ovenčani uspehom. Stari svet ima dovoljno svojih mandarina i vina. Uz to stanovnicima EU je bilo teško da shvate zašto za nepoznate marke treba da plate isti kao za čuveno francusko vino Bordo. Mal te ne jedini potrošači gruzijske produkcije bili su Ukrajina, Kazahstan i Belorusija.

Gruzija ne treba da računa na trijumfalni povratak u Rusiju. Naše tezge su popunjene francuskim, italijanskim, čileanskim i španskim vinima. Evo kako ocenjuje perspektive gruzijskih vinar aVadim Drobzi:

2005. godine Gruzija je poslala u Rusiju 60 miliona boca, tokom 2-3 godine Gruzija izbije na isporuku 10 miliona boca u Rusiju, to će biti odlično. Postoji primer povratka moldavske produkcije koja je bila zabranjena 2006. i počela da se vraća 2007. godine. Obim moldavske produkcije je nekoliko puta niži nego pre embarga. Iz jednog prostog razloga – moldavsko vino se vratilo u drugu kategoriju cena.

Sada se moldavska vina izjednačavaju sa francuskim i italijanskim. Ista sudbina, po rečima Drobiza, očekuje gruzijske marke. A postoji i problem trgovačkih mreža koje traže plaćanje za mesto na njihovim policama i ističu surove zahteve prema asortimanu. Konačno, eksperti se plaše da veliki distributeri neće hteti da rade sa gruzijskom produkcijom – previše su veliki politički rizici. Ist alogika je delovala u pogledu moldavskih brendova. Velike rizike preuzimaju samo male kompanije. A male kompanije znače malu prodaju.