Zabrane Interneta

Internet je bio država sa milijardama stanovnika, koja nije bila pod kontrolom ni jedne političke ni finansijske sile. Pokušaji da se reguliše njegova delatnost započeli su juče. U Rusiji je nedavno stupio na snagu zakon o crnom spisku sajtova koji dozvoljava da se blokiraju resursi sa protivpravnim sadržajem. Eksperti koji rade u oblasti bezbednosti IT u Rusiji, smatraju to pravednim rešenjem.

Evo šta je rekao u intervjuu za našu radiokompaniju zamenik rukovodioca laboratorije kompjuterske kriminalistike kompanije Grup IB Andrej Nikitin.

- Država pokušava da zaštiti svoje građane od drugih građana. Zato što Internet postaje ogromno smetljište, gde može da se pronađu negativne informacije. Prilično banalan primer je dečija pornografija. Ako se govori o iskustvu drugih zemalja, postoje realna krivična dela za snimke na Tviteru i Fejsbuku u Velikoj Britaniji, bez obzira na sve razgovore o uporištu demokratije. Takođe u SAD postoje specijalne službe koje vrše monitoring društvenih mreža, prateći po određenom skupu reči šta izlažu korisnici. Naravno, to prolazi pod izgovorom borbe protiv terorizma.

Države se sve više bave praćenjem aktivnosti korisnika Interneta, ističe se u referatu dorporacije Gugl. Za prvih šest meseci 2012. godine vlasti niza zemalja su uputile korporaciji skoro 21 hiljadu zahteva korisnika. Rukovodilac pravca za konkurentno izviđanje kompanije Dijalog-Nauka Andrej Masalovič navodi osnovne uzroke zabrana na Itnernetu u raznim zemljama.

- Uzroka je najmanje tri. Svaka vlast ima iluziju da je cenzura sredstvo njenog jačanja. Drugi uzrok je pozitivan. Na intreenetu postoji ogorman broj prevaranata od kojih treba ograđivati ljude. Treći uzrok je što su specijalne službe raznih zemalja zabrinute zbog Interneta kao tribine za masovne pozive na ekstremizam, svrgavanje postojećeg uređenja. Tačnije, Internet istupa kao apsolutno oružje destabilizacije. Dok je Bin Laden bio živ, svaki prolaznik na ulici ga je smatrao teroristom br. 1, mada to nije bila istina. Na spisku terorista u SAD do danas stoji jedan islamski propovednik sa američkim državljanstvom koji nikada nije držao u ruci Kalašnjikov. On prosto vodi virtualne propovedi za muslimane, posle kojih ljudi postaju samoubice.

Naš nemački ekspert Markus Bekdal, glavni urednik bloga Netzpolitik.org, posmatra problem kroz prizmu ljudskih prava:

- Sveopšta deklaracija ljudskih prava bila je usvojena pre nekoliko decenija i potpisale su je mnoge države. Ipak, ovaj dokument i dalje je na snazi. U njemu se daje određenje prava na slobodu govora i okupljanja. Isti principi treba da deluju u digitalnom prostoru. U praksi kontrola korisnika samo jača, što krši njihova prava na slobodu govora i okupljanja. Stalno se pojavljuju nove poluge kontrole i čak cenzure koje ograničavaju slobodu informacija.

Ograničenja prava korisnika u Mreži izazivaju kod mnogih čak negodovanje. Dovoljno je setiti se manifestacije evropljani koji su izašli na ulice da štrajkuku protiv zabrana slobodnog skinjanja filmova i muzike. Ali bez obzira na socijalni protest, neki ekpserti smatraju da je nemoguće konačno cenzurisati Globalnu mrežu. Stopostotnih tehničkih rešenja za apsolutnu filtraciju Internet-resursa jednostavno ne postoje.

Marina Volkova,