Rusija i tržište bespilotnih letelica. Šta će doneti kasni start?

Udeo ruske produkcije na svetskom tržištu bespilotnih letelica u narednih 10 godina može da dostigne do 5%, smatra rukovodilac departmana ratnog vazduhoplovstva kompanije Rosoboroneksport Sergej Kornjev. Danas osnovni isporučioci bespilotni h letelica na svetskom tržištu su SAD i Izrael. Liderskom paru koji kontroliše preko 70% tržišta, približava se Kina.

Razvoj odgovarajućeg sektora u Rusiji započeo je prilično kasno zbog poznatih razloga. Uporedo sa tim one je krenuto prilično brzo. Pri tome indikativno je da su uspeh u konstruisanju savremenih konkurentnih letelica postigli ne tradicionalni proizvođači avionske tehnike, već nove kompanije: Eniks. ZALA, Specijalni tehnološki centar i druge.

Osnovu ruske game bespilotnih letelica danas čine uređaji male i donje srednje klase, koje se odlikuju relativno malom težinom i razmerama i namenjene su za rešavanje taktičkih zadataka. Razrada strateških bespilotnih letelica koje su u stanju da se drže u vazduhu desetak sati zadatak je već naredne etape i može da bude rešen samo uz nagomilavanje odgovarajućeg iskustva.

Uporedo sa tim upravo male i srednje letelice danas su najviše tražene na tržištu, kako od strane državnih, tako i privatnih struktura. I vode rastuća raznovrsnost ruskih letelica može da donese osetne prednosti. Primer uspešnih razrada takve kalse mogu da budu kompleksi T10 Eleron-10 i Orlan-10. Uzletna težina ovih letelica iznosi 12-14 kilograma, vreme patroliranja nekoliko sati, opterećenje omogućava da se nose dovoljno razvijeni sistemi televizijskog i termičkog izviđanja.

Obe ove letelice imaju uzletnu težinu na nivou od 12-14 kilograma i mogu da lebde iznad terena nekoliko sati. Korisno opterećenje od nekoliko kilograma omogućava ukazanim letelicama da vrše televizijsko i termičko izviđanje. Pri tome konstrukcija oba kompleksa dozvoljava da se rastavi sama letelica i lansirni uređaj radi udobnijeg prenosa, između ostalog snagama odeljenja.

Na proleće 2012. godine Orlan je prošao ispitivanja u vojsci – projektanti bespilotne letelice su uspeli da je integrišu u jedinstveni sistem upravljanja taktičkim lancem. Podaci sa Orlana mogu da se koriste u jedinstvenom sitemu za neposredno ukazivanje cilja, što dozvoljava da se govori o njemu kao potpunom elementu sistema taktičkog izviđanja kopnenih trupa.

Karakteristike Orlana čine ovaj uređaj dostijnim konkurentom izraelskih letelica – po svojim tačktičko-tehničkim karakteristikama on se nalazi između malog Brd Aj i prilično velikog Srčera od 400 kilograma, po dometu leta i emitovanju je bliži poslednjem, bez obzira na mnogo manju težinu.

Izlazak sličnog uređaja na tržište potencijano može da osigura Rf dobar priraptaj prihoda od visokotehnološkog izvoza, ali jedan od glavnih uslova za uspeh je opremanje sopstvenih Oružanih snaga sličnim uređajima.

Nažalost, ruska armija za sada koristi bespilotne letelice u mnogo manjoj meri nego ostale razvijene zemlje. O mogućnosti SAD ili Izraela, koji aktivno koriste bespilotne letelice za korigovanje artiljerijskih i avionskih napada u realnom vremenu, a često i za uništavanje preciznih ciljeva uz pomoć sopstvenog naoružanja, naša vojska sada može samo da sanja.

Ipak situacija se popravlja, pri time istovremeno u dva pravca: paralelno rastu zainteresovanosti armije za novu opremu rastu i mogućnost proizvođača, koji predstavljaju na tržištu nove proizvode, pri tome i mogućnosti uređaja se proširiju. Naredni korak na tom putu koji će konačno označiti pretvaranje Rusije u razvijeni faktor na tržištu bespilotnih letelica, biće početak proizvodnje opreme i delova za ove letelice u zemlji, od kojih se veći deo za sada uvozi. Ipak treba se nadati da kako bude rasla potražnja za takvu opremu, pojava odgovarajućih razrada i proizvodnje u Rusiji neće morati dugo da se čeka.