Vojnicima Staljingrada vraćaju imena

Memorijalne tablice sa imenima 17 hiljada branilaca Staljingrada će biti postavljene na Vojnom memorijalnom groblju Mamajevog kurgana u Volgogradu. Počeli su da ih postavljaju na dan 70-godišnjice početka kontranapada sovjetskih trupa u Staljingradskoj bici, koja se obeležava 19. novembra.

Na crnim mermernim pločama su urezani zvanje, prezime i inicijali. Postavljaju ih na Vojnom memorijalnom groblju Mamajevog kurgana, gde je već ovekovečeno preko 15 000 imena branilaca Staljingrada. Takozvani zid plača će uvećati za sto metara.

Važno je da ljudi pamte branioce Staljingrada, kaže stanovnik grada Viktor Horoševski. 1942. godine on je imao šest godina. Njegova kuća se nalazila nedaleko od Mamajevog kurgana, strašne borbe su se odvijale bukvalno pred njegovim očima. Moj otac je poginuo u jednoj od borbi. Horoševski Timofej – njegovo ime i prezime urezani su na jednoj od ploča, kaže penzioner:

- Ljudi su branili našu domovinu, Staljingrad, koji je imao veliki međunarodni zanačaj. Kada bi pao Staljingrad, na nas bi odmah i Japanci krenuli, i Turci. To je bilja ključna tačka. Zato ljudi koji su dali ovde svoje živote, koji su bili ovde, njihova imena su zabeležena.

Odredi tragača pomažu da se pronađu imena poginulih. To je težak posao, kaže predstavnik volgogradske omladinske društvene organizacije Traganje Svetlana Pervuhina. Mora da se radi i u zemlji – da se kopa na mestima bitaka. I u arhivima – traže se lične karte, obnavljaju spiskovi divizija. Na memorijalnom groblju na Mamajevom kurganu ona pokazuje obelisk. Na njemu je natpis: Vojnik Mindugalov hajdar 1905-1943. Ovaj borac iz Nižnjeg Novgoroda je bio pronađen pre nekoliko godina. Pošlo je za rukom ne samo da se utvrdi njegovo ime, već i da se nađu rođaci. Svake godine dolazim ovde da se poklonim i kažem hvala tom čoveku, kaže Svetlana:

- Za ovu godinu bilo je podignuto više od 1300 boraca. Posao je vrlo težak – zato što kada je vruće leto vrlo je teška zemlja. Što se tiče prezimena, u najboljem slučaju biće ih oko 60. Tačnije nađeno je 60 medaljona sa imenima, koja su delimično pročitana, delimično ne. Medaljoni pomažu da se rekonstruiše ime. Imali smo interesantnu priču. Našli smo medaljon, on je bio prazan. A 70 godina kasnije, 23. setpembra jedan od komandira odreda otvara ovaj medaljon, rešio je sa njim da radi, pojavilo se prezime. Našli su borca, u podacima stoji da je poginuo 23. septembra. Takve čudesne istorije se kod nas dešavaju.

Stanovnik jedne od stanica Volgogradske oblasti Aleksej Ciruljnikov svake godine 19. novembra dolazi na Mamajev kurgan. On pokazuje požuteli list parpira – umrlicu napisanu na nemačkom formularu iz aprila 1943. godine. Na papiru su razmivenim mastilom ispisane tragične vesti o pogibiji komandira tenkovskog voda, starijeg potporučnika Aleksandra Ciruljnikova. Grob strica tražili su 67 godina, pošlo je za rukom da se pronađe tek pre dve godine. On je bio sahranjen u bratskoj grobnici na istočnoj padini Mamajevog kurgana. Njegovo ime je uklesano na jednoj od hiljadu memorijalnih ploča, govori Aleksej:

- Već u ofanzivnoj operaciji učestvovao je u akciji oslobađanja većeg dela Staljingrada i okoline. Došli su do centralnog dela Staljingrada 29. januara 1943. godine. U saradnji sa odredima 38. streljačke divizije, 143. brigadom mornaričke pešadije zarobili su diviziju Nemaca. Za šta je komandir bataljona bio nagrađen ordenom Aleksandra Nevskog. Stric, za njega je to bio poslednji boj, uništio je pet vatrenih tačaka, jedno protivtenkovsko oruđe.

Planira se da će radovi na utvrđivanju svih hiljadu i po memorijalnih tablic abiti završeni do 2. februara naredne godine. Tog dana čitava Rusija će obeležavati 70-godišnjicu pobede u Staljingradskoj bici.