Fatah i Hamas dobili šansu za pomirenje

Imamo sada svoju državu – izjavio je oduševljenoj gomili koja je dočekivala šefa Palestinske nacionalne administracije Mahmud Abas. On se u nedelju vratio iz Njujorka, gde je Generalna skupština UN povisila status Palestine do države posmatrača.

Odluku Generalne skupštine pozdravio je pokret Hamas. Njegov „lider u izgnanju“ Haled Mešalj u intervjuu za agenciju Rojter primetio je da će novi status dati impuls procesu pomirenja s partijom Fatah, stvarajući sredinu u kojoj je moguće formiranje vlade nacionalnog jedinstva. Neočekivano raspoloženje za Mešalja pojavilo se u kontekstu drugih događaja koji su nadahnuli upravitelje Gaze. U sektoru je završena izraelska operacija. Primirje, kako tvrdi Hamas, postignuto je pod njihovim uslovima. Eskalacija konflikta privukla je sveopštu pažnju za Gazu, gde je iskrcan veliki desant arapskih mirotvoraca. Posle emira Katara tamo su boravili ministri inostranih poslova arapskih zemalja. Na redu je poseta premijera Turske 8. decembra.

Na uspostavljanje odnosa sa Fatahom Hamas su podstakle posete diplomata u Gazu, koje su se razvijale na istoj osnovi: uključiti Hamas u pregovorni proces sa Abasom, zatim u opšti proces mirovnog regulisanja.

Postoji druga tačka gledišta koja objašnjava pomirljivi ton Mešalja. Posete delegacija Gazi bile su povezane ne samo sa mirovnjaštvom, već i sa pokušajima Katara, Egipta i Turske da izgrade sirijsku osovinu – posebnu alijansu u kojoj je ostavljeno mesto i za Hamas. Problem je u tome što formiranje osovine tek počinje, a rukovodioci Hamasa su već ispoljili preterane političke ambicije, potkrepljene finansijskim dotacijama. Oni ne mogu da ih realizuju van granica Gaze samostalno, između ostalog i preko novog palestinskog statusa koji sam po sebi u Gazi ništa neće promeniti. Razumevanje ove činjenice navodi Hamas da brižljivije gleda u stranu Ramalaha. Varijanta pri kojoj bi oni sami izvukli korist iz odluke UN skoro je u oblasti hipoteze, objašnjava predsednik Instituta za Bliski Istok Jevgenij Satanovski.

- Hamas može da iskoristi to što se desilo u UN ako zauzme vlast u Palestinskoj nacionalnoj administraciji, tačnije svrgne Mahmuda Abasa.

Što se tiče Abasa, svojom uspešnom kampanjom u UN on je već zaradio sebi dovoljno poena, kako bi dostojno otišao u istoriju. U Ramalahu će se takođe malo šta promeniti, euforija će skoro proći. Posebno posle nedeljnih saopštenja da SAD i Izrael koji su se u Generalnoj skupštini našli u manjini mogu da zamrznu Palestincima finansijsku pomoć. Na Zapadnoj obali Jordana novi palestinski status takođe neće dozvoliti partiji Fatah da u punoj meri realizuje privilegije dobijene za čitavu Palestinu dok ona ostaje razdvojena.

Ipak novi status Palestine daje Hamasu i Fatahu realne šanse da razmotre dalje korake na uspostavljanju uzajamnih odnosa. Jedna od potencijalnih tema, po mišljenju eksperata, jeste preciziranje datuma izbora za lokalne organe vlasti. Oni su bili planirani za 24. novembar istovremeno u Gazi i na Zapadnoj Obali, ali su bili odloženi zbog tekuće situacije, stoji na sajtu Izborne komisije. U narednoj fazi može biti reči o izborima za jedinstveni zakonodavni sabor, koji su poslednji put izvedeni 2006. godine. Dalje, moguće o održavanju opšteg referenduma, gde će Palestincima biti ponuđeno da odgovore na pitanje da li oni priznaju mirovni sporazum između Palestinske oslobodilačke organiazcije i Izraela. Taj sporazum je sklopljen za vreme Jasera Arafata i predviđa formiranje Palstinske države u granicama iz 1967. godine. Pokret Hamas obežava da će poštovati rezultate narodnog referenduma.