Nad persijskim peskom gordo lebdi bespilotna letelica

Dok Pentagon planira da uveća razmere svoje obaveštajne agenture u svetu, tehničko obaveštavanje on široko primenjuje u raznim regionima planete. Modni trend Amerikanaca u poslednje vreme postala je primena bespilotnih letelica.

Novi objekat izviđanja je iranska nuklearna centrala Bušer. Po saopštenjima američkih medija, interesovanje specijalnih službi SAD za centralu u poslednje vreme značjano se uvećalo. Amerikanci ne prestaju da ubeđuju međunarodnu zajednicu u to da je upravo Bušer glavni proizvođač plutonijuma za naoružanje i ne štede sredstva kako bi se domogli tajni iranskog nuklearnog programa. Ali po svemu sudeći, odsustvo pouzdane agenture u Iranu ne omogućava američkoj strani da im se približi previše blizu, smatra direktor Centra za stratešku konjukturu Ivan Konovalov.

- Znate, bespilotne letelice u poslednje vreme su postale jedan od glavnih instrumenata obaveštajnih službi, zato ako se uzme situacija sa Bušerom, Amerikanci nemaju druge mogućnosti osim da prate sitauciju pomoću bespilotnih letelica. Sa njihovim kopnenim izviđanjem stvari ne stoje tako dobro. I pomoću svojih agenata u zemlji oni sakupljaju prilično oskudne podatke. Zato se u potpunosti oslanjaju na podatke kosmičkog izviđanja i bespilotne letelice.

Ali koliko su primenjivi podaci dobijeni sa obaveštajnih bespilotnih letelica? Najverovatnije informacije dobijene na ovaj način više odgovaraju prilikom planiranja vojne operacije, ističe vojni ekspert Iljja Kramnik.

- U principu optičko posmatranje će im pružiti informacije o grafiku komunikacije centrale sa spoljnim svetom, oni će moći da vide ko tamo dolazi, šta odvozi. Ali izvesti iz tog materijala zaključke o tome koji se radovi vrše u centrali praktično nije moguće. Moguće je da oni žele da utvrde pomoću bespilotnih letelica u vezi sa drugim srestvima režim čuvanja i odbrane centrale kako bi pripremili napad na nju, ali postavlja se pitanje: koliko je takav napad opravdan.

Međutim glavni urednik izdanja Eksport naoružanja Andrej Frolov smatra da mogućnosti obaveštajnih bespilotnih letelica mogu da budu malo šire:

- Sasvim je verovatno da na teškim varijantama bespilotnih letelica mogu da budu postavljeni neki predajnici koji omogućavaju da se fiksira rad radioelektronskih sistema. Ali ne mislim da se to koristi u većem obimu, zato što je sistem presretanja elektronskih signala prilično glomazan, i u američkoj armiji ovi sistemi su postavljeni u velikim avionima.

Osim toga, u nazrelom konfliktu na Srednjem Istoku bespilotne letelice Amerikanaca mogu da postanu instrument političke provokacije, pretpostavio je Iljja Kramnik.

- Iran je već presreo bespilotne letelice, između ostalog američke. Njemu ništa ne smeta da ponovi ovo iskustvo ako letovi Amerikanaca budu nervirali Iran, ili nekako ozbiljno ometali. Sredstva za obaranje bespilotnih letelica Iran ima. Sa druge strane, slični napadi mogu da psotanu povod da se Iranu objavi rat.

U celini eksperti se slažu da bespilotne letelice nisu iscrpno obaveštajno sredstvo, već zauzimaju samo međupoziciju u sistemu radioelektornske špijunaže. Ipak korišćenje bespilotnih obaveštajnih sredstava od strane američke vojske uslovljeno je takođe relativnom jeftinoćom u poređenju sa avionima i satelitima špijunima.