Početna stranica > Novosti
Ali te, 1917. g. smeh još nije bio postao oružje masovnog poraza. To će, nažalost, dogoditi tek kasnije.
«Parada» kao polazna tačka za mnoge posetioce izložbe
„Polazna tačka za mnoge psoetioce bila je baš ta „Parada“ jednostavno zbog toga što je u Parizu više ne mogu pokazovati jer u „Centru Pompidu „ za nju nema mesta. A kod nas ima prsotora“, izjavio je novinarima direktor Filijale Centra Pompidu-Mec i jedan od kustosa izložbe Loran Le Bon, dodavši: “Mi smo trazmišljali-godina 1917. , to nije samo Pikaso. S druge strane razbuktavanje rata, svuda ruševine, možemo, li mi sakupiti dovoljno materijala za celu izložbu. Pokazalo se sve obratno. I zaista, materijla se nakupilo toliko da do „Parade“ treba tek doći. Dva nivoa Centra Pompidu, galerija i veliki hol, desetine dvorana pune tematskim eksponatima, od kojih u svakoj prepliću dva fronta- vojni i kulturni i tako na upečatljiv način sveobuhvtano pokazuju šta je za 1917. godinu značio umetnički život.
Godina kad se Lenjin iz Švajacarske vraća u Petrograd, Dišen izlaže u Njujorku, a u Cirihu nastaje dadaizam
To je vreme kad su na američke novine na prvim stranama izveštavale: “Rusiji je neophodna politička revolucija, a Americi kulturna“, Lenjin se iz Švajcarske vraća u Petrogard, a Dišan u Njujorku izlaže svoju fontanu, a u Cirihu nastaje dadaizam. General Novel šalje u smrt stotine hiljada vojnika, preživeli beže iz smrznutog Pariza, koga su čak i za vreme rata potresali štrajkovi. Sve to vreme na Monrmatru se odvija poseban život, ovde se vode ljuti sporovi bez kompromisa na temu: šta se zaista može smatrati kubizmom. Vrativši se s fronta, Apoliner piše Pikasu u Rim: “Ovde su svi u nekoj žurbi, u stalnom pokretu. Kroz boje i slova osećamo da se pobeda približava.“
Siže izložbene epopeje „1917“ koja je isto onoliko o umetnosti koliko je i prožeta istorijom, čine vojne dejstva. Slikari ih stvarajau i izražavaju, slave ili mrze, ili se pak trude da ih uopšte i ne primete. Godne 1917. vojna mašina je stekla ogrmnu silu: artiljerija je postajala sve ubjitija, a njena oruđa tuku ne samo na bojnom polju i u nebo, nego i po brdima. Feliks Valoton prevodi bitku na Verdenu na jezik apstraktnih linija-reflektora, buktinje koje plamte crno-plavim bojama i utapaju se u kolutove dima. A u revolucionarnom baletu“Vatromet „ mladog Stravinskog zajedno sa muzikom gore i dekoracije futuriste Đakoma Bala, ali je oganj prvog rata bio isuviše blizu, da bi se premijera u Rimu mogla uvrstiti u stavralačko otkrovenje. Umetničkim odgovorm, ako ne i pravim protestom, mogao se smatrati i pokret“dada“ rođen u Cirihu te godine. Rat je rušio zemlju i od života otimao gradove, a dadaisti su svrgavali zakone umetnosti, šamarali društveni ukus i skidali autoritete.
Regrutacija u Americi: “Potreban si američkoj vojsci „ pretio je kažiprstom ujaka Sam sa plakata Džejmsa Motgomerija Flega
Te godine, 1917. , u SAD su tražili regrute. “Potreban si američkoj vojsci !“pretio je ujka Sam kažiprstom upreneim u prolaznike sa plakata Džejmsa Montgomeri Flega. On je sa još desetak najboljih slikara pod rukvodstvom Čarlsa Dania Gibsona, prekrasne „Devojke „ koje su na početku Prvog svetskog rata bile izgubile bilo kakvu privlačnost, radili za američku propagandu, slikovito objašnjavajući zbog čega su SAD rešile da se late oružja.
„Tranšejska umetnost „
Jedan od razdela na izložbi „1917“ posvećen je „tranšejskoj umetnosti. “ Odmah pored Dišanovog pisoara na policima u dvojniom redovima su se psotrojile anonimne divizije čaura, na kojima su izgravirani cvetovi, imena, datumi. Te iste čaure preobraćale su se u vaze ukrašene dugmadima sa bluza nemačkih vojnika, cevčicama za opijum ili čak činijice sa ironičnim zapisom na dnu „Neka je đavo nosi, ona je prazna !„. O novoj umetnosti govore i užasvajući gipsane maske sa opekotinama i posekotinama po obrazinama. Samo u Francuskoj rat je unakazio lica 12 hiljada muškaraca i tih neloliko desetina gipasnih maski prdstavljenih u Mecu slivaju se u jedinstvei portret sa razdrobljenom čeljušću, samo je na ponekom ostalo po jedno oko.
Rusija na izložbi istorije „1917„
Što se tiče Rusije, u njoj se istorijski događaji 1917. u drugi plan odstrnili umetnička dešavanja. Stvaralačko osmišljavanje revolucije stiglo je sa nevelikm zakašnjenjem: na prve portrete Leljima trebalo je pričekati minimum godinu dana. Po želji kustosa, kulturu Rusije na izložbi „1917“. predstavljaju dva slikara, svaki opijen svojom ličnom srećom, kao da na svetu nema ni cara, a desnih i levih ne samo što nema, nego kao da niakd nisu ni postojali. To su Vasilij Kandinski koji peva himnu, ali ne revoluciji, nego svojoj mladoj i lepoj ženi Nini i Mark Šagal koji sa prekrasnom Belom visoko preleće Vitbesk.
Za Rusiju je, istina u tuđini, nastupao i Sergej Đagilev. Na kraju labirinata otvara se „Parada“-platno razmere 10 puta 16 metara. To je značajno platno, spomenik najznačajnijeg teatarskog promašaja čiju su slavu sa slikarem Pikasom podelili Đagilev, Kokoto i Sati. Publika je sa ogorčenjem bežala iz pariskog pozorišta „Šatle“. Jednom prilikom će povodom tog kraha, Kokto zapisati: “Smeh je u nama samima. Važno je da to shvtimo čak i u najsloženijim momentima istorije. “
Ali godine 1917. smeh još uvek nije postao oružje masovnog poraza. To će se dogoditi tek kasnije.
Izložba je otvoena do 24. septembra 2012.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Hronika kulturnih događaja u 2012. (26)
IZLOŽBA ISTORIJE „1917“ U CENTRU „POMPIDU“ U MECU
15.12.2012. god.
Kao da ne beše ni cara, ni rata levih i desnih, dva velika ruska slikara koja su obeležila vek uživala su, te 1917. g., uplodovima lične sreće: Vasilij Kandinski je pevao himne ne revoluciji, nego svojoj prelepoj ženi Nini, dok je za to vreme Mark Šgala nadlatao nebo nad Vitbeskom sa svojom prkrasnom Belom.
Vreme kad su američke novine na prvim stranama upozoravale: “Rusiji je potrtebna politička revolucija, a Americi kulturna „, . Lenjin se iz Švajcarske vraća u Perogard, a Dišen u Njujorku izlaže svoju „Fontanu „.
Ali te, 1917. g. smeh još nije bio postao oružje masovnog poraza. To će, nažalost, dogoditi tek kasnije.
Sveobuhvatna ekspozcija posvećena umetnosti jedne (1917.) godine Prvog svetskog rata
U Cnetru „Pompidu „ u Mecu (Centre Pompidu Metz) otvorena je izložba pod nazivom „1917“-sveobuhvatna ekspozcija posvećena umentosti jedne godine Prvog svetskog rata („1917. Une exposition diversifee et inedite sur la Grande Guerre„). Slike, skulpture, plakate, časopsi filmovi, dokumnatarni materijal, -ukupno 600 eksponata među kojima je i glavni adut postavke: zavesa za balet „Parada „ koju je uradio PabloPikaso po narudžbi Sergeja Đagileva. Ovo najveće delo genijalnog slikara već duže od dve decenije nije izlazilo iz muzejskog depoa.
«Parada» kao polazna tačka za mnoge posetioce izložbe
„Polazna tačka za mnoge psoetioce bila je baš ta „Parada“ jednostavno zbog toga što je u Parizu više ne mogu pokazovati jer u „Centru Pompidu „ za nju nema mesta. A kod nas ima prsotora“, izjavio je novinarima direktor Filijale Centra Pompidu-Mec i jedan od kustosa izložbe Loran Le Bon, dodavši: “Mi smo trazmišljali-godina 1917. , to nije samo Pikaso. S druge strane razbuktavanje rata, svuda ruševine, možemo, li mi sakupiti dovoljno materijala za celu izložbu. Pokazalo se sve obratno. I zaista, materijla se nakupilo toliko da do „Parade“ treba tek doći. Dva nivoa Centra Pompidu, galerija i veliki hol, desetine dvorana pune tematskim eksponatima, od kojih u svakoj prepliću dva fronta- vojni i kulturni i tako na upečatljiv način sveobuhvtano pokazuju šta je za 1917. godinu značio umetnički život.
Godina kad se Lenjin iz Švajacarske vraća u Petrograd, Dišen izlaže u Njujorku, a u Cirihu nastaje dadaizam
To je vreme kad su na američke novine na prvim stranama izveštavale: “Rusiji je neophodna politička revolucija, a Americi kulturna“, Lenjin se iz Švajcarske vraća u Petrogard, a Dišan u Njujorku izlaže svoju fontanu, a u Cirihu nastaje dadaizam. General Novel šalje u smrt stotine hiljada vojnika, preživeli beže iz smrznutog Pariza, koga su čak i za vreme rata potresali štrajkovi. Sve to vreme na Monrmatru se odvija poseban život, ovde se vode ljuti sporovi bez kompromisa na temu: šta se zaista može smatrati kubizmom. Vrativši se s fronta, Apoliner piše Pikasu u Rim: “Ovde su svi u nekoj žurbi, u stalnom pokretu. Kroz boje i slova osećamo da se pobeda približava.“
Siže izložbe: vojna dejstva kroz istoriju umetnost
Siže izložbene epopeje „1917“ koja je isto onoliko o umetnosti koliko je i prožeta istorijom, čine vojne dejstva. Slikari ih stvarajau i izražavaju, slave ili mrze, ili se pak trude da ih uopšte i ne primete. Godne 1917. vojna mašina je stekla ogrmnu silu: artiljerija je postajala sve ubjitija, a njena oruđa tuku ne samo na bojnom polju i u nebo, nego i po brdima. Feliks Valoton prevodi bitku na Verdenu na jezik apstraktnih linija-reflektora, buktinje koje plamte crno-plavim bojama i utapaju se u kolutove dima. A u revolucionarnom baletu“Vatromet „ mladog Stravinskog zajedno sa muzikom gore i dekoracije futuriste Đakoma Bala, ali je oganj prvog rata bio isuviše blizu, da bi se premijera u Rimu mogla uvrstiti u stavralačko otkrovenje. Umetničkim odgovorm, ako ne i pravim protestom, mogao se smatrati i pokret“dada“ rođen u Cirihu te godine. Rat je rušio zemlju i od života otimao gradove, a dadaisti su svrgavali zakone umetnosti, šamarali društveni ukus i skidali autoritete.
Regrutacija u Americi: “Potreban si američkoj vojsci „ pretio je kažiprstom ujaka Sam sa plakata Džejmsa Motgomerija Flega
Te godine, 1917. , u SAD su tražili regrute. “Potreban si američkoj vojsci !“pretio je ujka Sam kažiprstom upreneim u prolaznike sa plakata Džejmsa Montgomeri Flega. On je sa još desetak najboljih slikara pod rukvodstvom Čarlsa Dania Gibsona, prekrasne „Devojke „ koje su na početku Prvog svetskog rata bile izgubile bilo kakvu privlačnost, radili za američku propagandu, slikovito objašnjavajući zbog čega su SAD rešile da se late oružja.
„Tranšejska umetnost „
Jedan od razdela na izložbi „1917“ posvećen je „tranšejskoj umetnosti. “ Odmah pored Dišanovog pisoara na policima u dvojniom redovima su se psotrojile anonimne divizije čaura, na kojima su izgravirani cvetovi, imena, datumi. Te iste čaure preobraćale su se u vaze ukrašene dugmadima sa bluza nemačkih vojnika, cevčicama za opijum ili čak činijice sa ironičnim zapisom na dnu „Neka je đavo nosi, ona je prazna !„. O novoj umetnosti govore i užasvajući gipsane maske sa opekotinama i posekotinama po obrazinama. Samo u Francuskoj rat je unakazio lica 12 hiljada muškaraca i tih neloliko desetina gipasnih maski prdstavljenih u Mecu slivaju se u jedinstvei portret sa razdrobljenom čeljušću, samo je na ponekom ostalo po jedno oko.
Rusija na izložbi istorije „1917„
Što se tiče Rusije, u njoj se istorijski događaji 1917. u drugi plan odstrnili umetnička dešavanja. Stvaralačko osmišljavanje revolucije stiglo je sa nevelikm zakašnjenjem: na prve portrete Leljima trebalo je pričekati minimum godinu dana. Po želji kustosa, kulturu Rusije na izložbi „1917“. predstavljaju dva slikara, svaki opijen svojom ličnom srećom, kao da na svetu nema ni cara, a desnih i levih ne samo što nema, nego kao da niakd nisu ni postojali. To su Vasilij Kandinski koji peva himnu, ali ne revoluciji, nego svojoj mladoj i lepoj ženi Nini i Mark Šagal koji sa prekrasnom Belom visoko preleće Vitbesk.
Pikasova „Parada“, platno veličine 10 H 16 metara, rađeno za balet Đagileva, spomenik najvećem pozorišnom promašaju
Za Rusiju je, istina u tuđini, nastupao i Sergej Đagilev. Na kraju labirinata otvara se „Parada“-platno razmere 10 puta 16 metara. To je značajno platno, spomenik najznačajnijeg teatarskog promašaja čiju su slavu sa slikarem Pikasom podelili Đagilev, Kokoto i Sati. Publika je sa ogorčenjem bežala iz pariskog pozorišta „Šatle“. Jednom prilikom će povodom tog kraha, Kokto zapisati: “Smeh je u nama samima. Važno je da to shvtimo čak i u najsloženijim momentima istorije. “
Ali godine 1917. smeh još uvek nije postao oružje masovnog poraza. To će se dogoditi tek kasnije.
Izložba je otvoena do 24. septembra 2012.
www. centerpompidou-metz
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...
Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...
Autor: Milan Petrović...
Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...
Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...
Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
