Tatu: od „Jugoslavije“ do svetske slave

U decembru se navršilo 10 godina od izlaska albuma ruske grupe „Tatu“ na engleskom jeziku „200 km/h in the Wrong Lane“ („200 km/h u pogrešnoj traci“). Ovaj album je zabeležio najveći uspeh u istoriji ruske pop muzike, stekavši popularnost u Rusiji i celom svetu.

Prva kompozicija, koju je grupa Tatu snimila još 1999, bila je pesma „Jugoslavija“ – dirljiva balada posvećena tragičnom bombardovanju Jugoslavije, gde se odrazilo raspoloženje određenog dela ruskog društva, najradikalnije nastrojenog prema Zapadu.

Jelena Katina i Julija Volkova, članice grupe, postale su simboli ruske pop muzike 2000-ih u celom svetu. Prodati su milioni kopija (u Japanu je za godinu dana prodato 1,8 miliona kopija, tako da je „Tatu“ nadmašio Bitlse, Madonu i Majkla Džeksona), grupa je snimila dva platinasta albuma i dobila prestižne nagrade: IFPI Platinum Europe Award, World Music Award, MTV Europe Music Award itd.

Projekat je postigao očigledan i vrtoglav uspeh zahvaljujući kvalitetnom muzičkom materijalu, ali i pametnim producentskim potezima. Diskovi koji su usledili takođe su bili veoma popularni i u Rusiji i u inostranstvu, ali grupa više nikada nije uspela da ponovi zvezdani uspeh prvog albuma. Posle niza svađa i konflikata, smene producenta i autora, grupa je zvanično prestala da postoji u januaru 2011.

Grupa je od samog osnivanja izabrala kontroverzan imidž: devojke su dugo zaprepašćivale publiku imitirajući lezbijske odnose. Tu reklamnu taktiku su odbacile 2004, kada je Julija ostala u drugom stanju. Kasnije se grupa proslavila mnogobrojnim suviše slobodnim nastupima u raznim zemljama, kao i time što su odbile da prime nagradu World Music Award jer im nije dozvoljeno da izađu na scenu sa pravim automatima i da ćorcima pucaju po sali. Posebno treba istaći antinatovski potez prilikom nastupa na američkoj televiziji NBC, kada su izašle na scenu u majicama sa vulgarnim antiratnim natpisima na ruskom jeziku, kao i prikazivanjem antiratnog klipa uz pesmu „Ne veruj, ne boj se, ne traži!“ na Evroviziji 2003. Devojke su zauzele treće mesto, iako su im Velika Britanija i Irska (gde grupa upravo u to vreme nije silazila sa muzičkih top-lista) dale nula bodova, jer je u poslednjem trenutku telefonsko glasanje zamenjeno glasanjem eksperata „zbog tehničkih problema“. Protesti producenta Ivana Šapovalova bili su uzaludni.

Interesantno je da je prva kompozicija, koju je grupa Tatu snimila još 1999, bila pesma „Jugoslavija“ – dirljiva balada posvećena tragičnom bombardovanju Jugoslavije, gde se odrazilo raspoloženje određenog dela ruskog društva, najradikalnije nastrojenog prema Zapadu. Kompozitor Aleksandar Vojtinski je ovako objasnio smisao pesme: „Mi smo se osramotili time što smo se uzdržali od učešća u ratu. Ja sam i sam hteo da odem u Jugoslaviju, ali sam se uplašio da ću poginuti. Ovde sam zamolio da mi se oprosti moj kukavičluk.“ Pesma nije ušla ni u jedan album grupe „Tatu“, jer je Vojtinski uskoro napustio projekat, ali je ipak postala najpoznatije i jedino delo ruske pop-kulture posvećeno ratovima 90-ih u Jugoslaviji.

Iznad večernjeg Dunava se širi
Bela boja, bela boja, bela boja.
I sećanju se nameće melodija
Proteklih godina, proteklih godina, proteklih godina...

Nisu se razletele kao jata ptica
Jednostavne reči pesme naše.
Ti odlaziš u oganj, Jugoslavijo!
Bez mene! Bez mene! Bez mene!

Za noć pod kišom olova,
Za to što ja nisam tu negde,
Oprosti mi, sestro moja, Jugoslavijo!

Za smrt pod kišom prolećnom,
Za to što ti nisam bio spasenje!
Oprosti mi, sestro moja, Jugoslavijo!

Kao crnooka zbunjena devojčica,
Stojiš na drugoj obali.
Ali da doprem do te obale
Ne mogu, ne mogu, ne mogu.

Iznad večernjeg Dunava se širi
Bela boja, bela boja, bela boja.
I sećanju se nameće melodija
Proteklih godina, proteklih godina, proteklih godina...

Igor Grekov,

Original publikacije

Zabranjeni su kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije.