"Gvozdene zavese" dele civilizaciju

Grčka je završila izgradnju bezbednosne ograde na području granice sa Turskom. Iran mašta da se od susednog Pakistana distancira uz pomoć zida. Izrael i Palestina su odavno podeljeni višemetarskom "gvozdenom zavesom." Stručnjaci imaju utisak da svet postepeno klizi u feudalna vremena, kada je termin "granica na dvorcu" imao ne samo figurativno, već bukvalno značenje.

Konstrukciju na tursko-grčkoj granici čini metalna ograda sa bodljikavom žicom visine do četiri metra, koja se ne može preći bez korišćenja mehaničkih sredstava. Na nju je potrošeno tri miliona evra, više od 6000 kubnih metara betona, 800 tona čelika i 370 kilometara bodljikave žice, raznih vrsta.

Grčke vlasti veruju da će sada put ilegalnim imigrantima u zemlju biti otežan: bilo kroz ogradu, ili preplivavanjem reke. Treći i najopasniji način je preko moreuza, koji razdvaja obale Turske od grčkih ostrva. Tamo neprestano dolazi do brodoloma različitih plovila sa imigrantima, usled čega za mnoge jednostavno nema spasa.

Grci se mogu razumeti. Upravo kroz Grčku prolazi više od 80% ilegalne imigracije na putu ka Evropskoj uniji. Granicu sa Turskom svaki dan prođe dve do tri stotine ilegalaca. U samoj Grčkoj, u međuvremenu, u porastu su ultradesničarska osećanje. Vlasti moraju da reaguju. Bezbednostni zid - deo je tzv. "kontra-plana". Grčka vlada je, takođe, pooštrila i propise. Konkretno, ukinut je postojeći zakon, kojim se omogućava dobijanje državljanstava Grčke za decu rođenu od strane legalnih imigranata.

Međutim, grčke vlasti ne veruju mnogo u efikasnost zida, dajući mu samo simbolično značenje. On nije zaustavio imigracije u EU. Situacija u drugim područijima je još gora. U toj istoj Turskoj se nalazi oko 800 hiljada sirijskih izbeglica. Tokom naredne tri do četiri godine, stručnjaci očekuju milionsku imigraciju u Evropu. Četvorometarske "bodlje" i reka, koja leti presušuje do potoka, teško da će takav pritisak zaustaviti.

Na granici Irana i Pakistana, situacija je nešto drugačija. Kroz Iran prolaze ključni putevi isporuke droge iz Azije u Evropu. Granica, učvršćena rovovima i bodljikavom žicom nije dovoljna. Nedavno su se komšije dogovorile o zameni "bodlji" na zidu. Komentariše stručnjak ruskog Instituta za strateške studije Ajdar Kurtov.

- Dve zemlje imaju politička razmimoilaženja. U pograničnim oblastima su aktivne razne terorističke organizacije. Neke od njih, koje se nalaze na teritoriji Pakistana, su neprijateljski raspoložene prema Iranu. Oni organizuju ekstremističke aktivnosti u susednoj državi. Ovde nije reč o prodoru ilegalnih imigranata. Druga stvar, granica između Irana i Pakistana je veoma duga. Na nekim mestima se proteže po veoma složenom terenu. I tamo je, čak i sa tehničke strane, jako teško stvoriti dovoljno efikasan sistem praćenja.

Može se navesti niz primera "bezbednostnih zidova", koji su pokazali svoju nisku efikasnost. Na primer, između Izraela i Palestinaca i između SAD i Meksika. Najpoznatiji primer - Berlinski zid, koji su vlasti DDR podigle oko Zapadnog Berlina u avgustu 1961 godine. Naravno, on je znatno zakomplikovalo egzodus iz Istočne Nemačke na Zapad, ali je iz istorijske perspektive bio osuđen na propast.

"Gvozdena zavesa" (kakov god oblik u konkretnom slučaju imala) je arhaičan instrument, upotreba koja nikada nije dovela do željenih rezultata. Jer se svaka želja za ograđivanjima javlja iracionalnom reakcijom na nove izazove. To je posledica ekonomskih grešaka, politike neokolonijalizma, distorzije javnog morala. Razumno bi bilo usmeriti osnovne napore na rešavanje sistemskih problema. Samo na taj način možemo preneti na buduće generacije relativno miran, socijalno, politički i ekonomski uravnotežen svet u figurativnom i bukvalnom smislu te reči.

Sergej Duz,