Dragomir Anđelković: Vrhunac Dačićeve mizerije

KALJUGA URA-PATRIOTIZMA

Ko su i za koga rade Čeda i njemu neskriveno slični anti-Srbi, odavno znamo. Oni to i ne kriju. To ne umanjuje zlo koje oni predstavljaju za našu naciju i državu ali makar ograničava prostor za njegovo delotvorno ispoljavanje. Stvari stoje drugačije sa onima koji su spremni da učine sve ono što i Sonja Biserko, ali to prikrivaju patriotskim zastorima. Kapacitet za činjenje štete nacionalnim interesima tada je mnogo veći. Zato je beskrupulozni Dačić, koji je pokazao da je radi sebe spreman baš na sve, postao uzdanica onih sila koje žele da završe proces uspostavljanja svog poretka na Balkanu, pre nego što i u našem regionu geopolitički odnosi počnu da se menjaju na njihovu štetu.

Dok sam juče slušao Dačićevo drsko poigravanje mogućnošću da oficijelni Beograd prihvati ulazak Kosova u OUN – što nije ništa drugo do zaokruživanje procesa priznanja te kvazidžave (čak i da formalno nju još neko vreme posle toga zvanično i ne priznamo) – setio sam se nemačkog izraza „ura-patriotizam“ (hurrapatriotismus). Njega je početkom 20. veka u politički rečnik uveo i naširoko koristio nacionalno orijentisani časopis „Domovina“ (Heimat). Tako je nazivao iracionalne, isprazne kvazipatriotske priče, koje su, kada se bolje razmisli, suprotnost pravom, konstruktivnom patriotizmu. Ura-patriote, koje ih bučno plasiraju, najčešće su samoživi politikanti ili javni delatnici drugih vrsta, koji samo zloupotrebljavaju nacionalnu priču.

MINISTAR I RAZBOJNIK
 


Prema onome što je do sada pokazao, najgori od takvih u današnjoj Srbiji je Ivica Dačić. Tokom poslednje i svake prethodne kampanje sevao je i grmeo, izigravajući najvećeg Srbina, da bi posle izbora bio spreman da udovolji skoro svakoj želji Vašingtona. A sada je čak nestalo i ono „skoro“. Počeo je da nas ubeđuje da je prodaja države zapravo patriotizam!

Pitanje je jedino zašto Dačić ide baš toliko daleko? Da li se radi o starom koferčetu ili je u pitanju neki novi kofer? Ili je možda u igri to da je sa Šarićem drugovao neki ministar u prethodnoj a ne sadašnjoj vladi? Koliko se sećam, Dačić je tada bio samo ministar. Možda se radi baš o njemu? Dačić preti da će biti uhapšen svaki ministar sadašnje vlade koji je kontaktirao sa Šarićem. Kako stvari stoje sa članovima prethodnog kabineta koji su tako postupali?

Ne znam šta je u pitanju, ali to sigurno znaju Amerikanci. U njihovoj „beležnici“ nalazi se mnogo toga što predstavlja ključ ponašanja nekih naših zvaničnika, biznismena, novinara …

Što se mene tiče, mislim da bez obzira na sve niske strasti i prekomerenosti njegovog pragmatizma, Dačić ne bi tek tako radio ono što će se, nesumnjivo, loše odraziti i na njegovu političku budućnost. Tako nešto bi radio samo da bi izbegao još gore posledice. No, od sudbine je teško pobeći. Bolje je sa njom se suočiti časno nego doživeti isto ali uz to plivajući u sadržaju septičke jame nemorala.

PREZRENI IZDAJNICI                                                                                       

Izdajnike niko ne poštuje, niti ih voli. Preziru ih – bez obzira što ih koriste – i Amerikanci, kao što su to nekada činili antički silnici. A oni nisu ni skrivali šta misle o svojim slugama koje brutalno gaze po interesima sopstvenih naroda. Tako je makedonski car Arhelaj rekao sledeće jednom čoveku koji je izdao svoju zemlju za račun Makedonije, a onda se žalio da ga njegovi inostrani gospodari preziru bez obzira što su ga nagradili sa mnogo zlata: „Makedonci su grub i neučtiv narod, koji je navikao da stvari zove njihovim pravim imenom“.

Amerikanci, s druge strane, pokušavaju da budu učtivi (mada im to suštinski i ne ide od ruke). Oni stvari uvijaju u razne eufemistične oblande, ali za razliku od Rimljana i Makedonaca – koji su prezirali korisne tuđe izdajnike, ali su ih nagrađivali ne samo novcem već i trajnom zaštitom – istrošene kolaboracioniste bacaju na đubrište istorije.

Nije lako kupiti američku milost. Dovoljno je setiti se slučaja jednog našeg generala koji je čak bio i provaljen te uhapšen zbog delovanja u prilog američke obaveštajne službe. Probao je po bilo koju cenu da se izvuče od Haga. I gde je sada? Pa u Hagu. Obavio je svoje a onda su ga ostavili na cedilu oni što su ga zbog „kooperativnosti“ tapšali po ramenu i, zasigurno, koješta mu obećavali.

OGRAĐENO ĐUBRIŠTE ISTORIJE

U američkoj režiji đubrište istorije je neretko u zatvoru! O tome bi Dačić trebalo da razmisli. Lakše bi izbegao ono čega se plaši ako ne bi otišao u koolaboracionističku krajnost. Da ne govorimo o osudi javnosti i sudu istorije. Ovako, u pokušaju da dobije i „jare“ i „pare“, zaradiće i „blato“, i – ni to nije isključeno – „bukagije“.

Toliko o Dačiću. Sada malo o nama. Da bi bar umanjili nacionalnu štetu i sramotu, koje nas pritiskaju zbog onoga što neki čine u ime nas i naše države, a protiv nas i nje – ne smemo da na čelu države tolerišemo ljude koji baš gaze njene interese.

Demokratska stranka Srbije je, s pravo, zatražila Dačićevu ostavku zbog njegove spremnosti da razgovara o prijemu Kosova u OUN. Taj zahteva treba podržati, ali ne treba da imao iluziju da će Dačić podneti ostavku. Stoga, moraćemo ubuduće da ga tretiramo kao uzurpatora. On više nije premijer Srbije već samozvanac koji njom vlada bez ikakvog legitimiteta.

STRAŠNI SUD

Dobro bi bilo da skupštinska većina što pre shvati to, odnosno da su i u najtežim okolnostima totalno nedopustive stvari koje radi Dačić, te da ga smeni sa mesta na kome se nalazi. Tome uporno treba da doprinosimo, ali i krajnjim nivoom javne osude onoga što je učinio, dobro je da sve druge političare upozoravamo kako ćemo se prema njima odnositi ako učine išta nalik onome što je uradio Dačić.

Nije baš da reči samo lete. I te kako negde ostaju. A kada se za nekoga hiljadu puta kaže da je izdajnik, tako će biti i zapamćen bez obzira na svu moć koju danas ima. Ma koliko bili za svog života oholi i utilitarni, toga se gotovo svi politički moćnici ipak plaše. Naravno, osim ako im strah od sve bližeg zatvora ne pomuti pamet. Dok se to ne dogodi uglavnom nisu ravnodušni prema tome kako će biti upamćeni od strane savremenika i istorije!