O „MILOSRDNOM ANĐELU“

Tvrdi se da u zvaničnim dokumentima NATO-a za agresiju 1999. godine na našu zemlju, nema naziva „Milosrdni anđeo”.  Operacija protiv SR Jugoslavije koja je počela marta 1999. bila je nazvana “Allied Force”, što bi u prevodu bilo “Saveznička sila”
Ono što je ipak neopsorna činjenica je to da se od marta 1999. godine NATO-agresija 1999. godine protiv Srba i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije javlja pod nazivom „Milosrdni anđeo“. Kao takva oblikovala se a potom i ustalila kako u srbskim medijima,  razgovorima i člancima, tako i u mišljenjima, kritikama i ocenama odgovornih i pozvanih ljudi.

Nalazimo doduše veoma retke stavove koji ističu da se ni o protivniku ni o neprijatelju ne sme govoriti ono što nije tačno, niti ga blatiti lažima ma kakav zlotvor bio i koliko god nam zla naneo.

Kada je reč o tome da li se ovde radi o neistinama ili lažima, onda bi bilo dobro imati u vidu dublju suštinu i smisao navedenog naziva „Milosrdni anđeo“. Ukoliko bi se strogo pridržavali stava da ne postoji nikakav trag ili dokaz za postojanje jednog takvog dokumenta ili plana vezujući ga za agresijju NATO na SRJ, onda bi se o njemu moglo govoriti sa aspekta problematičnog.

Međutim, ono što je daleko ozbiljnije, poučnije pa i ako hoćemo moralnije i utemeljenije, je suštinsko i istorijski dublje posmatranje i analiza naziva „Milosrdni anđeo“. Naime, to da su ovaj naziv izmislili ljudi iz Miloševićevog „kazana“ ili neki drugi ljudi iz Saveznog sekretarijata za informisanje, a na planu kontra propagandnih mera gde su dozvoljene i planske manipulacije sa istinama koje su ciljno opravdane pa i potrebne, najverovatnije da nije sporno. Ono što je ipak u Srpstvu  prisutno, je sledeće uverenje:  Koliko god agresiju NATO na SRJ nazivali nama stranim pojmom „kampanjom“, to je sve dublje ukorenjivanje u narodnoj svesti pravog pojma „agresija“. S druge strane, kroz agresiju se potpunije razumeva smisao naziva „Milosrdni anđeo“.

U vezi sa spomenutim nazivom, valja postaviti važno pitanje: Zašto je naziv agresije NATO na SRJ „Milosrdni anđeo“ u Srba prihvaćen kao istinit te kao takav ušao u narodno pamćenje?

Ali pre odgovora, potrebno je istaći bar dva karakteristična primera. Naš narod je „Zaveštanja Stefana Nemanje“ zaista doživeo kao da su izrečena od Stefana Nemanje. Ona se tako u celini ili po delovima javno isčitavaju i publici i našem narodu predstavljaju  iako mali broj ljudi zna da ih je sastavio i napisao Dr Mile Medić. Njega gotovo niko i ne spominje. Suština je u tome što je Mile Medić na najbolji mogući način pogodio onu plemenitu suštinu moći i duha Srpstva koju kroz besede tipa zaveštanja ne samo Svetome Savi, već pre svega našem narodu, upućuje sa samrtne postelje Stefan Nemanja, ali tako da imaju odjeka u aktuelnom vremenu. Tako je kroz sjajnog gospodina Mila Medića dodatno  progovorio zavetni i predački duh Srpstva spajajući vekove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Drugi primer je vezan za četiri slova „S“. Naime, poznati nacionalni slogan „Samo sloga Srbina spašava“ je stih iz pesme „Jeka od gusala“ (ili „Sloboda se ne poklanja, nego silom osvaja“). Tu epsku pesmu je sastavio 1859. godine tada pitomac Vojne akademije Jovan Dragašević, kasnije počasni đeneral. Ova pesma je bila veoma često izvođena ne samo u vojsci već i u narodu dobijajući sve više na popularnosti. Posebno su bili upečatljivi i poučni stihovi: „Pa čuj Srbe, o počuj me brate,/ Ova patnja nek je nauk za te:/ Izvan tebe tražićeš badava-/ Samo Sloga Srbina Spasava, / Tako Srbu piše i na grbu.“ Nikada se ranije slogan „Samo sloga Srbina spasava“ u našem narodu nije čuo niti u takvom obliku javio. Ipak ga je naš narod prepoznao kao izuzetno moćnu pouku i poruku. Usvojio ga je kao svoju istorijsku i zavetnu vodeću nit i duh. Gotovo da niko i ne zna, i ne spominje Jovana Dragaševića. Suština je u tome da je ovaj pitomac Vojne akademije uspeo da stihom „otkrije značenje“ ona četiri ognjila ili slova „S“ kao jedan od predačkih pouka i nauka za sva vremena, i to je tako ostalo i ovekovečeno u Srpstvu.

Da ne idemo u analize kosovskog mita i kulta Vidovdana iz ugla narodnog predanja.
Tako je naziv „Milosrdni anđeo“ pogodio pravu suštinu te cinične američke i zapadno evropske „vojno-vaspitne demokratske kulture“ putem agresije nemilosrdnog tipa uz masovnu upotrebu zabranjenih ubojnih sredstava. (Da podsetimo da je francuski general Žofrea kao komandant vazduhoplovnih snaga NATO, kazao da je avijacija dobila zadatak „da uništi život u Srbiji“.) Uostalom, moralo bi se ujedno i podsetiti na vekovnu satanizaciju našeg naroda od vodećih zemalja  Evrope gde su prednjačile Engleska, Austro-ugarska odnosno Austrija,  Nemačka pa i Francuska, i naravno Turska. Tako je  bilo i za vreme Prvog srbskog ustanka kada su Nemci našeg Vožda nazivali „Serbišen banditen“. Napoelon je poslao pomoć turskoj vojsci od oko 3000 vojnika za napad na ustanike i boj na Mišaru 1806. godine. Vredi podsetiti da se javno i bez argumenata u Evropi širila ružna slika i zlonamerna predstava uz brojna klevatanja i tokom Srbsko-turskog, odnosno Srbsko-bugarskog rata iz druge polovine 19. veka. U takvom duhu je propraćen i Majski prevrat 1903, Aneksija Bosne i Hercegovine 1908, te oba balkanska rata, kao i početak Prvog ali i Drugog svetskog rata. Svedoci smo i satanizacije našeg naroda kroz ratove od 1991. godine na prostorima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Satanizacija našeg naroda se provodila i dalje provodi i kroz politički nametnute i jasno predodređene presude Haškog tribunala gde su samo Srbi unapred krivi za ono gde i ne postoje nikakvi realni dokazi. Oslobađajuće presude za Orića, a potom i za Gotovinu, Markača i Haradinaja samo potvrđuju jedan zlomaneran, tendenciozan i politički zapadno motivisan i obrukan, nazovi pravni sistem.

Egzodsusi i progon Srba iz Republike Srpske Krajine koja je bila pod „zaštitom“ snaga UN, potom iscenirane i propagandno oblikavane te svetu lažno predstavljene scene i događaji oko slučaja Markale, Srebrenice i Račka, uz optužbe za nekoliko stotina hiljada silovanih muslimanki, samo potvrđuju jedan ne samo decenijski, već i viševekovni trend borbe protiv pravoslavnih Srba i naših državotvornih i slobodarskih namera i borbi na ovoj balkanskoj vetrometini.

Uz sve prethodno, evidentna je i neosporna dalja satanizacija našeg naroda ne samo u matičnoj državi Srbiji, već i na balkanskim i evropskim prostorima, pri čemu se izvrću istorijske činjenice vekovnog i sistematskog genocida koji je na balkanskim prostorima jedino vršen nad srbskim narodom. (Tokom dvadesetog veka izgubili smo skoro 50% svoje biološke mase pri čemu najvećim delom kroz planski genocid pri čemu se Zapad kao i naši sanarodnici prave i nevini, i nemi i gluvi.) Od naroda koji je žestoko platio svoje slobodarske težnje uz uporno branjenje svojih ognjišta i teritorija od kojekakvih nasilnika, pljačkaša, bandi i belosvetskih osvajača, kroz nove zapadno montirane „istorijske istine“ propraćene propagandnom mašinerijom nastavlja se trend dooblikovanja našeg naroda za glavnog krivca svih događanja na balkanskom poluostrvu sa sve učestalijom halabukom da smo genocidni, te da je svaka kazna i mera kako sada tako i u  budućnosti prema nama opravdana.

Sve navedeno upravo oslikava taj američko-zapadno evropski dugoročan duh i odnos prema Humanizmu, Istini i Pravdi, odnosno prema Srbima u užem, ali i Rusima u širem smislu. U našem narodu, bez obzira ko je taj naziv dao i po suštini ga pogodio, „Milosrdni anđeo“ jasno oslikava ne samo period od ona 72 dana agresije, već obuhvata istorijski duži period do današnjih dana gde se napada na sve što je srbsko. Taj „Milosrdni anđeo“ kao da je i dalje prisutan u aktuelnom vremenu, između ostalog i kroz nedavne oslobađajuće presude Haškog tribunala, nagoveštavajući perspektive daljih napada na osnovne državne, kulturne, istorijske i duhovne vrednosti našeg naroda.

Milosrdni anđeo“ kao da indirektno podseća na ikonu našeg „Belog anđela“ iz Mileševe. Ova ikona je 1962. godine kao prva slika u elektronskoj formi iz Evrope poslata u Ameriku kao simbol mira. Ta slika je kasnije ispred Zemljana a na predlog Evropljana uz sliku Kineskog zida i spuštanja prvog čoveka na Mesec, poslata u kosmos tamo nekim mogućim vanzemaljcima. Naš „Beli anđeo“ je iz mora svetskih umetničkih dela odabran upravo zbog toga jer se smatralo da ova ikona može na najbolji način u ime čovečanstva da predstavlja mir, ljubav i razumevanje.
Ukoliko se podsetimo na prvi i svetu oboreni američki strateški nevidljivi bombarder F 117 koji je učestvovao u agresiji na našu zemlju, onda bi se u kontekstu „Milosrdnog“ i „Belog anđela“ po smislu više pravedne i nevidljive duhovne sile, moglo čak reći: „Beli anđeo je udario moralni šamar Milosrdnom pred celim svetom oborivši mu najbolji avion SELT tehnologije, ponos i diku NATO pakta i Amerike“. S druge strane, može se postaviti i pitanje: Da li je slučajno da je do današnjeg dana jedino na Svetu, naša PVO oborila američki bombarder F-117?“ Takvi događaji nisu slučajni, ali su opominjući, naravno ne toliko za nas, koliko za nezasite silnike NATO alijanse.

Na kraju, da li će i kako, koliko dugo i u kom (razumnom ili tajanstvenom) smislu opstati u Srpstvu naziv „Milosrdni anđeo“ za agresiju NATO, neka to bude ostavljeno narodu i vremenu. Ovo tim pre što se mora imati u vidu oprez i opomena za sadašnjost ali i budućnost koja nam se jasno daje kroz „milosrdnost“ Zapadnog tipa a koja je osvedočena sa daleko više tragičnog nego dobrog iskustva.

Ostavimo se dakle vekovnih šarenih laža prijateljstva, pomoći i briga koje nam dolaze sa Zapada. Pogledajmo činjenicama u oči i njima verujmo jer nam one najviše govore o Istini i Pravdi, o dobru i zlu, o časti i beščašću, ali i putu kojim  valja ići.