Minhen i pretnje međunarodnoj bezbednosti

U Minhenu počinje konferencija o pretnjama međunarodnoj bezbednosni (1-3 februara). Pred njenim učesnicima su problemi u evrozoni, pretnje evro-atlantskoj zoni i sajberopasnosti. Danas, međutim, u prvom planu je situacija u arapskim zemljama.

49. Minhenska konferencija se sprema da primi goste. Među njima su ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, američki potpredsednik Džo Bajden, šef evropske diplomatije Ketrin Ešton, generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu i njegov nemački kolega Gvido Vestervele. Pred njima – tradicionalna pitanja za Minhenski forum: kriza u evrozoni, bezbednost u evro-atlantskim zemljama, jugoistočnoj Evropi i na Kavkazu, pretnje terorizma, diplomatija u digitalnom dobu.

U 2011, ovim temama je u poslednjem trenutku bilo dodato pitanje situacije u Egiptu. Tadašnje dešavanje u zemlji je bilo nazvano "nestabilnim". Na kraju, ono je i postalo jedno od glavnih tema na forumu. Dve godine kasnije, ponovo je među glavnim temama. Samo što je sada mnogo šira geografija. U programu 49. Konferencije problem je definisan na sledeći način: "Sirija, Mali i iza njihovih granica: šta raditi sa krizom?" To nije samo pitanje bezbednosti zemalja, pa čak i regiona. Širenje terorizma i radikalnog islamizma preti i evropskim zemljama. Trenutna politika Zapada dovodi do sve dubljeg sukoba Zapada i islamskog sveta, smatra bivši ruski ambasador u Libiji i Jemenu Venijamin Popov.

- Zapadne zemlje treba da izvuku pouku. Njihove akcije mogu dovesti na vlast ili osnažiti islamiste. Pouka iz Libije nije izvučena. Praktično ista stvar se sada pokušava uraditi i sa Sirijom. To će biti takav izvor napetosti, da nije poznato kako će se uspeti smiriti. Šta Zapad očekuje da bude sledeće? Amerikanci i zemlje NATO žele da se povuku trupe iz Avganistana. Tamo jačaju pozicije talibani. Znači, prave se novi frontovi - posebno protiv zapadnog sveta.

Stručnjaci napominju – indikativna je reakcija SAD i Rusije u vezi sa događajima u Maliju. SAD otvoreno ne žele da se uključe u sukob, pomažući samo Francuzima u prebacivanju njenih jedinica. Rusija je, takođe, napravila korak napred podržavajući akcije Pariza, rekao je nemački politikolog Aleksandar Rar.

Konferencija će razmatrati ne samo budućnost Bliskog istoka. U hotelu "Bajerišer Hof" će biti vođena rasprava o bezbednosti u evroatlantskoj zoni. Rusija i SAD će u Minhenu tradicionalno povesti razgovore o pitanju protivraketne odbrane u Evropi, a takođe će, tradicionalno, razmeniti i optužbe. Međutim, odlazeća sa mesta državnog sekretara SAD Hilari Klinton, rekla da će u narednih nekoliko godina doći do proboja u odnosima između Rusije i Zapada. Trenutne tenzije između Moskve i Vašingtona neće uticati na dijalog o protivraketnoj odbrani, mišljenja je profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose Mihail Troicki.

- Moguće je da je, već sada, bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton, imala u vidu da je lopta sada na ruskoj strani. Moskva još uvek mora da odluči koja vrsta protivraketne odbrane, kao i čitav niz drugih vojnih tehnologija, razvijenih od strane SAD, su prepreke da se nastavi proces smanjenja nuklearnog naoružanja. Možda će Rusija naći snage da nastavi pregovore ili će se odnosi ograničiti na sporazumu SNV iz 2010 godine.

Uzgred, u Minhenu su pre dve godine, Sergej Lavrov i Hilari Klinton razmenili ratifikovane dokumente SNV sporazuma, nakon čega je on stupio na snagu. Međutim, na dnevnom redu konferencije u Minhenu se nije smanjio broj problema.

Olga Denisova,