Megapolisi menjaju klimu na planeti

Naučnici su izračunali da u gradovima Severne polulopte Zemlje prosečna temperatura vazduha podiže se za jedan stepen Celzijusovih godišnje. Stručnjaci su uvereni da promenjiva klima megapolisa može da bude opasna za same građane.

Američki istraživači iz Instituta za okeanografiju Skripsa odredili su kako takozvani efekat toplog ostrva (urban heat island) utiče na ekologiju. U velikim gradovima vazduh se zagreva na račun industrijskih preduzeća, automobila. Zgrade od stakla i betona hlade se vrlo polako, na kraju se pojavljuju zone nagomilavanja natropogene toplote. Vazdušni tokovi raznose ih hiljadama kilometara unaokolo. Zbog ogromne količine megapolisa u Severnoj polulopti u celini za godinu dana prosečna temperatura se podiže za 0,1 stepen Celzijusovih. Ali za ekologiju opasna je ne samo toplota, već i to što se zajedno sa njom podiže u atmosferu, uveren je poznati naučnik ekolog Aleksej Jablokov.

- Ne radi se samo o izmenama temperature. Velike zgrade menjaju tokove vazduha. Vetar u gradovima duva na drugi način. Mogu da se pojave jaki vihorovi. To doprinosi zagađenju prašinom, što je vrlo opasno. Ultramale čestice, manje od mikrona, lako prodiru u organizam i izazivaju bolesti.

Pri tome nivo zagađenja vazduha teškim metalima i opasnim supstancama u mnogome zavisi od planiranja grada. Ako je megapolis izgrađen previše gusto i vetar ga ne produvava, mogu da se formiraju zone sa vrlo jakim zagađenjem vazduha. Takođe, u ruskoj prestonici, na primer, ističe generalni direktor Fonda Institut ekonomije grada Aleksandar Puzanov:

- U raznim vremenskim periodima i u raznim atmosferskim režimima ova toplota se zadržava i tada ne samo da se formira toplotno ostrvo, već se povećava i koncentracija zagađenja. A najopasnije je smenjivanje toplote i hladnoće. To se tiče gradova u nizijama. Na primer, u Moskvi ima kvartova okruženih brdima. Tamo hladni vazduh može dugo da se zadržava zajedno sa svim štetnim supstancama.

Veliki gradovi nesumnjivo nanose štetu ekologiji predgrađa. Ipak ova šteta se može minimalizovati ukoliko postoji dobra volja. Dovoljno je izgraditi uređaje za prečišćavanje, smanjiti izbacivanje štetnih supstanci. Mnogo je opasnija nepromišljena seča šume, smatra stručnjak Centra za očuvanje divlje prirode Igor Škradjuk.

- Ljudi u malim selima mogu da seku šumu, da preoru do potpunog osiromašenja tla sva polja. Na primer, savremeni Irak je pre 8 hiljada godina bio plodni region, gde su ljudi prvi put osvajali zemljoradnju. A sada je tamo pustinja. Mada je gradova tamo bilo malo. Važna je ne razmera stanovništva sama po sebi, već je važno da ljudi ne teže da uništavaju sve unaokolo radi sopstvenog komfora.

I američki naučnici, i eksperti Glasa Rusije potvrđuju da gradovi zaista zagrevaju planetu. Ipak za sada antropogeno delovanje predastavlja opasnost samo za zdravlje samih građana. Ali ako veliki gradovi i dalje budu rasli, a prirodni resursi se budu koristili neracionalno, globalna ekološka katastrofa neće moći da se izbegne.

Aleksandra Zaharova,