Arktička groznica ili trka za polarnom svetlošću

Ministarstvo regionalnog razvoja RF produžava prijem ekspertskih mišljenja o nacrtu Zakona o Arktičkoj zoni Ruske Federacije. U suštini, reč je o završnoj etapi formiranja državne strategije u zoni ruskih interesa, koji se rasprostiru van granica Severnog polarnika. To je neophodno jer strateške zamisli povodom Arktika grade čak države koje se nalaze mnogo južnije.

Pre šest godina naši polarni istraživači su postavili na dnu okeana u tački Severnog pola državnu zastavu Rusije i postavili tamo kapsulu vremena. Rusija je potvrdila svoje pravo na ovu teritoriju, upravo tako, i ne bez osnove, svet je tumačio finalni akrod ekspedicije. I od 2007. godine situacija na Arktiku počinje naglo da se menja. Tačno četiri dana posle postavljanja ruske zastave na dnu Severnog pola, tačnije već 6. avgusta, ledolomac obalske straže SAD Healy uputio se u Ledeni okean kako bi izveo neka neimenovana naučna istraživanja. Danska šalje ekspediciju sa ciljem da dokaže pripadnost podvodnog grebena Lomonosova, na koji već pretenduje Rusija, danskoj kruni. Kanada objavljuje da namerava da postavi vojnu bazu na ostrvu Bafinova zemlja. Norveška stvara neposredno u arktičkim širinama Centar operativne komande i kupuje odjednom 48 borbenih patrolnih aviona Lokid F-35. Maršrute američkih nuklearnih podmornica češće vode preko Severnog pola. Ruski podvodni nosači raketa i strateška avijacija pristupaju patroliranju Arktikom redovnije. Vojni manevri u regionu su postali svakodnevna stvar.

U aktivna istraživanja Severnog pola uključilo se najmanje 15 zemalja, precizirao je u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac odeljenja za međunarodnu naučno-tehničku saradnju Arktičkog i Antarktičkog naučno-istraživačkog instituta Sergej Prjamikov:

- Ako se govori o zemljama koje se zanimaju za Arktik, može se napomenuti da je sporazum o Špicbergenu i regulisanju delatnosti na njemu potpisalo 40 zemalja. U poslednje vreme pojavilo se ogromno interesovanje Kine, Japana i Južne Koreje, nedavno im se pridružila Indija. Interesovanje ovih zemalja izazvano je time što je u Arktiku koncentrisana ogromna količina prirodnih resursa, pre svega nafte i gasa. Upravo zato niz zemalja inicira proces proglašavanja Arktika za međunarodnu zonu bez granica. U stvari, naravno, granice u Arktiku postoje, i ako se govori o Severnom Ledenom okeanu, one su potvrđene u Konvenciji UN o pomorskom pravu.

Jedan od poslednjih izveštaja MMF koji se tiče pitanja energenata sadrži sledeću prognozu: današnja cena barela nafte od 110 dolara do kraja naredne decenije će se udvostručiti. Slične prognoze daju i mnoge druge državne, međunarodne i nezavisne ekspertske organizacije. To da su one u pravu lepo ilustruje svestrana delatnost pomenutih država u Ledenom okeanu. U perspektivi ova vojno-naučna i poslovna aktivnost će se samo uvećavati. A to znači da Rusija mora što je moguće pre da formuliše svoju nacionalnu strategiju u Arktiku. Što ona i čini, želimo da se nadamo, bez odugovlačenja.

Nikita Sorokin,