Rusko geografsko društvo će nastaviti da traga za skitkim zlatom

Rusko geografsko društvo će nastaviti traganje za skitskim zlatom u Tuvi i proučiće Novosibirska ostrva. Tamo ispod leda skriveni su moreuzi o kojima se do danas ništa nije znalo. Prvi zamenik izvršnog direktora Ruskog geografskog društva Dmitrij Polikanov govorio je za Glas Rusije o predstojećim ekspedicijama.

Najmasovniji projekat Ruskog geografskog društva ove godine biće nova volonterska ekspedicija u sibirsku Tuvu. Uskoro će tamo biti postavljena deonica železnice do drugog velikog sibirskog regiona – Krasnojarske pokrajine. Ali još pre početka izgradnje naučnici i volonteri istražiće sve brežuljke i drevna naselja. To što ima istorijsku i arheološku vrednost biće sačuvano. Radi toga čak može da se promeni maršruta nove magistrale. U toku prve ekspedicije prošle godine naučnicima je pošlo za rukom da nađu ostatke drevnih civilizacija, govori prvi zamenik izvršnog direktora Ruskog geografskog društva Dmitrij Polikanov.

- Tamo je ogromna količina brežuljaka duž železničke pruge koja će biti izgrađena. Ti brežuljci kriju nasleđe skita. Ova ekspedicija je još jednom potvrdila da su oni živeli na toj teritoriji. Naš zadatak je da nađemo skitko zlato.

Volonteri učestvuju i u drugim projektima. Na primer, na zemlji Franca Josifa u Arktiku zajedno sa naučnicima raščišćavaju teritoriju bivše sovjetske vojne baze. Vojnici su otišli odatle početkom 90-ih. Rđave bačve i čak betosnke konstrukcije se odvoze na kopno. Sada je najvažnije obnoviti jedinstvenu prirodu arhipelaga. Jer tamo, kao i na Novosibirskim ostrvima, očuvani su ostaci drevnih životinja, između ostalog mamuta. U planovima Ruskog geografskog društva je da se nastavi proučavanje ovih najudaljenijih severnih ostrva, ističe Dmitrij Polikanov.

- Upravo u oblasti zemlje Franca Josifa i Novosibirskih ostrva pod ledom se kriju ostrva i moreuzi. Ako nekada zbog globalnog zagrevanja lednik se istopi, pojaviće se novi geografski objekti na karti naše zemlje.

Belih mrlja na karti Rusije ima sve manje. Ipak ima ih dovoljno za decenije istraživanja, uveren je Dmitrij Polikanov.

- Naša zemlja iza Urala još uvek je loše proučena. Sasvim nedavno naše kolege iz Sahalinskog regionalnog odeljenja otkrile su nekoliko novih objekata u okeanu pored Kurilskih ostrva: moreuze, kosu, stenu i čak ostrvo. Priroda nastavlja da nam postavlja zagonetke, a Rusko geografsko društvo nastavlja da ih odgoneta.

Posebna pažnja se poklanja očuvanju Bajkala – najvećeg slatkovodnog jezera na planeti. Ruski naučnici zajedno sa kolegama iz Kine i Mongolije proučavaju izvore zagađenja transgraničnih reka, kak obi zaustavili dospevanje otpadnih voda u Bajkal. Osim toga, sada praktično svi projekti razrade priobalnog pojasa ili postavljanja naftovoda i gasovoda preko morskog dna nalaze se pod kontrolom naučnika. Pre njima je zadatak ne samo da prouče floru i faunu teško dostupnih teritorija, već i da prate da intresi biznisa ne štete ekologiji.

Aleksandra Zaharova,