Hoće li Mistral postati žrtva politike?

Zamenik predsednika Komisije za vojnu idnustriju u vladi RF Iva Hrčenko nazvao je nelogičnom kupovinu desantnih brodova tipa Mistral u Fracuskoj za potrebe ruske Ratne mornarice. Posle njega negativan odnos prema kupovini Mistrala izrazio je i rukovodilac Vojno-idnustrijskog kompleksa Dimitrij Rogozin.

O mogućim promenama u sudbini Mistrala prvi put je govorio ne predstavnik Komisije za vojnu insutriju, već vojska. Još u decembru 2012. godine saopšteno je da je realizacija opcija za treći i četvrti brod tipa Mistral za Ratnu mornaricu Rusije odložena sa 2013. do 2016. godine.

Uzroci odlaganja nisu bili navedeni. Ipak veliki deo stručnjaka smatra da je rok bio pomeren u cilju budžetske štednje. Kao dodatni faktor može se navesti želja flote da prouči ponašanje prvog ruskog Mistrala na probama, koje će započeti 2015. godine, kako bi postojala mogućnost da se unesu izmene u projekat trećeg i četvrtog broda. Sa sigurnošću se može izjaviti da ni Ministarstvo odbrane, ni flota, nisu se izjasnili da Mistralni u prnicpu nisu potrebni. Takva postavka pitanja je već stav predstavnika Vojno-idnustrijskog kompleksa.

Univerzalni desatni brodovi (UDB) tipa Mistral, izgrađeni po projektu VRS 160, predstavljaju savremene brodove „projekcije sile“, namenjene pre svega za korišćenje u lokalnim konfliktima.

Kao i drugi UDB, oni mogu da osiguraju dodatno prisustvo grupaciji mornaričke pešadije sa podrškom iz vazduha na udaljenom teatru borbenih dejstava, iskrcavanje odreda mornarične pešadije, između ostalog na neopremljenu obalu, uz pomoć desantnih čamaca i helikoptera. Mistral je takođe u stanju da ispuni funkciju štabskog broda veze, koji rešava mirovne zadatke ili demonstrira zastavu u regionu konflikta. Osim toga, predviđena je mogućnost korišćenja UDB kao baze i ploveće bolnice u zoni vanrednih sitaucija.

Sve ove funkcije danas Ratna mornarica Rusije može da izvodi krajnje ograničeno. Postojeći veliki desantni brodovi namenjeni su za taktičke operacije i podršku primorskog krila rmije i vrlo ograničeno mogu da deluju u udaljenoj zoni okeana. Savremene brodove upravljanja i osiguranja ekspedicionih snaga Ratna mornarica Rusije jednostavno nema. Pri tome, postojanje sličnih brodova značajno povećava kontrolu i bojevu sposobnost flote.

Glavni problem Mistrala se satoji u odustvu diskusije o njegovoj kupovini. Ne može se reći da je bio odabran najgori od mogućih projekata: Mistral sasvim odgovara zahtevima za svoju klasu. Ali nema nikakve sigurnosti da je rešenje bilo optimalno.

Uporedo sa tim moguće današnje odustajanje od izgradnje trećeg i četvrtog broda tog tipa biće još nelogičnije. U oba slučaja, i potvrđivanja opciona, i odustajanja od njega, odluka treba da bude doneta u Ministarstvu odbrane ili Savetu bezbednosti na čelu sa Vrhovnim komandantom, koji je ujedno i prdsednik, polazeći od zadatih ekonomskih i političkih okvira. To ne ulazi u ovlašćenja Komisije za vojnu industriju u vladi, čija je glavna funkcija traženje optimalnih rešenja da se zadovolje potrebe Oružanih snaga. Glavni dokument koji treba da potvrdi neophodnost trćeg i četvrtog Mistrala i odustajanje od njih treba da bude dugoročni plan vojne brodogradnje, pripremljen polazeći od ekonomskih mogućnosti zemlje i njenih političkih ciljeva.

Ilija Kramnik,