Bajke od Leonarda

U februaru u Rusiji izlazi zbirka bajki i legendi Leonarda da Vinčija. Genij epohe Renesanse u Rusiji najmanje je poznat kao književnik, tim pre kao pisac bajki. tako da ovo izdanje u suštini otkriva ruskim građanima novu stranu njegovog talenta.

Urednik zbornika Bajke i legende da Vinčija, Natalija Gusarova, u intervjuu za Glas Rusije primetila je da u ulozi pisca bajki Leondardo je malo poznat ne samo u Rusiji, već i u svetu. Mada u 15. veku, u Italiji, njegova slava kao pisca bila je vrlo visoka.

- Kada bi se ova knjiga pojavila za života Leonarda, ona ne bi izazvala nikakvo čuđenje kod savremenika – oni su znali da je veliki umetnik bio neumoran fantazer, veličanstveni pripovedač. Ljudi su lovili svaku njegovu reč. Njegove priče su se prepričavale od usta do usta, od oca sinu, od sina unuku. Do danas u nekim italijanskim selima se prepričavaju kao narodne bajke koje je u stvari sastavio Leonardo da Vinči.

Genij nije kolekcionirao u čuvao svoje priče. Zapisivao ih je na marginama listova sa važnijim razmišljanjima. Pa i sami listovi, u svakom slučaju mnogi od njih, bili su izgubljeni, govori Natalija Gusarova.

- Rukopisno nasleđe da Vinčija nije bilo objavljeno za njegova života. A posle smrti ono se razišlo po svetu. Do naših dana došlo je preko 7 hiljada listova. Ovo razjedinjeno književno nasleđe počeli su da objedinjuju i objavljuju tek u 19. i početkom 20. veka.

Prvi su bili objavljeni naučni radovi. A zatim je došao red na bajke: 70-ih godina prošlog veka njih je prvi put izdala najstarija firentinska izdavačka kuća Džunti. U svoje vreme ona je bila povezana još sa Leonardovim ocem: u 15. veku izdavačka kuća je koristila usluge notara Pjera da Vinčija. Italijani su našli i sakupili oko stotinu bajki svog istaknutog sunarodnika. Sredinom 80-ih preveo ih je na rudki poznati istoričar umetnosti, ekspert za Italiju Aleksandar Mahov. tada je izašla i prva ruska zbirka pripovedaka da Vinčija. Ali ljudima nije bilo do bajki: zemlju su potresali ozbiljni politički događaji, započela je perestrojka, koja je kulminirala raspadom SSSR. Jedinstvena knjiga ostala je skoro neprimećena.

Novo izdanje je isti taj prevod Aleksandra Mahova, ipak dopunjen ilustracijama italijanske slikarke Adrijane Savioci Maca. 79 kratkih legendi, bajki u prozi. Svaka ne veća od jedne strane. Glavni junaci su životinje, biljke. Ali govore kao ljudi. I probleme rešavaju sasvim ljudske: svađaju se zbog zemlje i vode, dospevaju u sopstvene zamke, nađu se u ružnim situacijama zbog hvalisavosti i lenjosti. Činilo bi se, sve priče sveta su izgrađene na takvim sižeima. Ipak ova knjiga je neobično važna – tvrdi u intervjuu za Glas Rusije prevodilac Aleksandar Mahov.

- U našem veku neverovanja, pragmatizma, vrlo je važno kada do čitalaca, posebno mladih, dopiru misli koje je izrekao veliki genije. Želimo da se nadamo da njegove misli o dobrom, svetlom mogu da dotaknu dušu i uđu u svest. Život je večan, beskrajan. Ali dobro je takođe večno i beskrajno, uprkos zlu koje se dešava unaokolo. Leonardo je u to verovao.

Bajke da Vinčija upoznaju u prvom redu sa njim samim, uverava prevodilac, njegovim principima, pogledima na društvo.