Prema podacima MMF, za poslednjih deset godina Centralna banka Ruske Federacije je kupila 570 tona tog dragocenog metala, objavio je Bloomberg.
Količina zlata koje je Rusija kupila tri puta premašuje masu čuvenog Kipa Slobode. A za četvrtinu više od zlata koje je kupila Kina, zauzevši drugo mesto.
„Što više zlata ima u zemlji, to će ona imati više suvereniteta u slučaju kataklizmi sa dolarom, evrom, funtom ili bilo kojom rezervnom valutom“ – ocenio je za Bloomberg poslanik u Državnoj dumi RF iz redova vladajuće Jedinstvene Rusije Jevgenij Fjodorov.
Nezavisni stručnjaci ističu da je ispravnas i razumna politika ruskih vlasti sračunata na kupovinu zlata. Pored ostalog i zato što se od trenutka dolaska na vlast u Rusiji Vladimira Putina cena dragocenog metala se povećala za 400 odsto.
Godine 1998. kada je Rusija proglasila defolt po unutrašnjem dugu koji je iznosio 40 mlrd. dolara, unca zlata je koštala koliko i 28 barela sirove nafte. U 2000. i 2005. ovaj nivo je iznosio 11,5, pri čemu je dostizao i minimum od 6,5, što je skoro duplo manje od trenutnog nivoa (otprilike 14 barela nafte marke Brent za finu uncu zlata).
Putin je 2005. prihvatio predlog da se poveća udeo zlata u zlatno-deviznim rezervama zemlje. U tom trenutku cena zlata je bila 495 dolara za uncu, što je predviđalo 18-godišnji maksimum. Rezerve Centralne banke Rusije u zlatu u tom trenutku su iznosile 387 tona, ili 2,2% ukupnog obima zlatno-deviznih rezervi na nivou 165 mlrd. dolara. U toku meseca ovaj se procenat povećao do 3,5%.
Sada je cena zlata blizu nivoa od 1665 dolara za finu uncu. Prošle godine cena ovog metala je porasla 7%, što predstavlja 12-tu dobitnu godinu za redom. Analitičari, koje je upitao Bloomberg, očekuju da će tokom 2013. cena ovog dragocenog metala nastaviti da raste i dostići 1825 dolara do kraja godine.
Takva „zlatna strategija Putina“ se uklapa u njegovu politiku nacionalizma. „To je svojevrsna igra u funkciji odbrane, ali ona funkcioniše“ – smatra Tim Eš, šef službe za istraživanje tržišta u razvoju Standard Bank Plc u Londonu, piše NEWSru.com.
Ostali svetski lideri nisu držali isti kurs. Premijer Velike Britanije Gordon Braun, koji je u svoje vreme bio ministar finansija ove zemlje, od 1999. do 2002. prodao je otprilike 400 tona zlata (preko 60% rezervi ove zemlje) u vreme, kad su cene na ovaj dragoceni metal bile na dvadesetogodišnjem minimumu. Ova je odluka koštala britanske poreznike milijarde funti.
Do svetske finansijske krize, centralne su banke bile neto prodavci zlata sa obimima prodaje 400-500 tona godišnje. Sada su se, na čelu sa Rusijom i Kinom, pretvorile u neto-kupce sa obimom od 450 tona.
U protekloj deceniji razvijene zemlje su uglavnom prodavale zlato. Švajcarska je prodala oko 877 tona, Francuska se otarasila 589 tona, a Španija, Holandija i Portugal su prodali po 200 tona zlata.
Što se tiče proizvodnje zlata, ono je u Ruskoj Federaciji prošle godine iznosilo 205 tona, što stavlja zemlju na četvrto mesto posle Kine, Australije i SAD, potvrđuju podaci Geološkog zavoda SAD.
Po rezervama zlata RF danas zauzima tek osmo mesto. Na prvom su mestu SAD sa 8.134 hiljada tona, iza njih je Nemačka sa 3-391 hiljada tona i MMF sa 2.814 hiljada tona. Italija, Francuska, Kina i Švajcarska zauzimaju od četvrte do sedme pozicije.
Sada zlato predstavlja 9,5% od ukupnh zaliha Rusije, a u SAD, Nemačkoj, Italiji i Francuskoj ova procenat premašuje 70 odsto.
Prevela Marija Petrova
