Evropski propagandisti opet nezadovoljni Glasom Rusije

Bez obzira na to što je u Rumuniji završen period predizbornih kampanja, gde se Moskva koristila za zaplašivanje birača, mediji koji prate javno mnjenje Rumunije opet izražavaju nezadovoljstvo delatnošću Glasa Rusije.

U nedavnom intervjuu rukovodilac rumunske kontraobaveštajne službe George Major se žalio da Glas Rusije ima previše veliki uticaj u Rumuniji, zato što rumunski mediji često citiraju materijale rumunskog sajta ruske radiokompanije. Kako bi se Glas Rusije lišio takvog uticaja, novinarima je bilo direktno preporučeno da izbegavaju da citiraju i da ispoljavaju suzdržanost u komuniciranju sa ruskim novinarima.

Treba istaći da napori rumunske kontraobaveštajne službe nisu dali potreban efekat. Materijali sa rumunskog sajta Glasa Rusije i dalje dospevaju na glavne stranice rumunskih štampanih i elektronskih medija. Očigledno da sa tačke gledišta zapadne propagande, situacija poprima crte katastrofe. Novinari nemačkog Dojče Vele još jednom su probali da „urazume“ one koji vide Glas Rusije kao alternativni izvor informacija. U komentaru objavljenom na rumunskom sajtu Dojče Vele predstavljena je apokaliptična slika kako neprijatelji evrointegracija i evroatlantskih ideala u Rumuniji uvode evroskepticizam i protestna raspoloženja. Po mišljenju nemačkih novinara, vodi se ciljana kampanja da se ubede Rumuni da „pređu u Putinov čamac“. Posebnu pažnju Dojče Vele je poklonio Glasu Rusije, koji oni ocenjuju u konspirološkom kontekstu: „neke snage koje rade rame uz razme sa Glasom Rusije, sistematski pokušavaju da stvore politički kapital u Moskvi, koristeći pravoslavlje rumunskog naroda“. Nemački novinari su već jednom optužili rumunske poslanike za želju da promene rumunski ustav u skladu sa ukusima Glasa Rusije. Tako da im izgleda neće biti teško da pronađu neke racioalnije argumente za kritiku oponenata.

Nemačke novinare ponavljaju i rumunski političari. Na frontu borbe protiv uticaja Moskve ponovo se istakao Vladimir Tismenjanu, jedan od ideologa Beseskuovog režima i u istov vreme direktor Centra za proučavanje postkomunisičkih društava američkog Univerziteta Merilend. Nedavno je on sa ponosom istakao da je više puta kritikovao komentare državnog Glasa Rusije, preciziravši da smatra sve što se deislo u Rumuniji od leta 2012. planom „Putinovog režima“ o obnovi uticaja Rusije u Istočnoj Evropi.

Uzrok tako osetljivog odnosa prema Glasu Rusije je očigledan: evroskeptička raspoloženja u Rumuniji rastu u kontekstu ekonomske krize i demonstrativnog mešanja Zapada u rumunske političke procese. Paralelno sa tim raspoloženjima raste poverenje prema Rusiji, mada tokom poslednjih 20 godina Rumuniju su i obrađivali snažnom antiruskom propagandom. Prema poslednjim anketiranjima koje je sproveo centar SSSB, 28% stanovnika Rumunije veruje Rusiji. U rumunskoj medijskoj sferi ovi podaci su izazvali šok. Radi poređenja treba uzeti u obzir da rumunskom predsedniku veruje 22% anketiranih, a sindikatima 28%. EU je izgubila u poslednjih 6 meseci 9% i sada joj veruje samo 48% anketiranih. Za istih 6 mesci poverenje prema Rusiji je skočilo za 7%. Ima o čemu da se razmisli. Vrlo je moguće da između porasta poverenja prema Rusiji i porasta popularnosti Glasa Rusije postoji zaista uzročno-posledična veza.

Valentin Mindrešesku,