Projekat Ekzomars: potpuni start

Roskosmos i Evropska kosmička agencija EKA potpisaće 14. ili 15. marta u Parizu konačnu verziju sporazuma o zajedničkom projektu EkzoMars. Saradnja sa Rusijom na ovom projektu odobrena je na ministarskom nivou zemalja članica EKA na sastanku u decembru u Napulju. Evropljani su već potrošlili na projekat najmanje 400 miliona evra.

Prvo je EkzoMars bio evropsko-američki. NASA je trebalo da da teške rakete. Ipak iz finansijskih razloga NASA je istupila iz programa, i krajem 2011. godine EKA je zatražila od Rusije da se pridruži. Bilo je reči o raketi nosaču Proton, govori direktor Instituta za kosmička istraživanja RAN Lav Zeljoni.

- Mi smo obećali raketu pod uslovom da treba da postoji zajednički naučni program. Taj uslov je ispunjen. Projekat EkzoMars se sastoji od dve faze sa startovima 2016. i 2018. godine. 2016. godne učešće Rusije se svodi na isporuku rakete nosača Proton, za koju će biti adaptiran modul i na opremu evropskog orbitalnog uređaja Trejs ges orbiter. On će istraživati tragove gsova u atomosferi Marsa. Svi se zanimaju za raspored metana. N aorbitgeru će stajati dva kompleksa ruskih uređaja: neutronski detektor Frand za proučavanje raspoređenosti vode iznad površine Marsa i veliki paket za istraživanje spektralnog sastava atmosfere u širokom dijapazonu dugih talasa.

Evropljani će u prvoj fazi EkzoMarsa osim orbitalnog modula imati još i takozvani demonstrator za sletanje. To je uređaj bez naučne opreme sa predajnicima. Njegov zadaak je da odradi tehnologiju ulaska u atmosferu, spuštanje i sletanje. Ranije su na Mars sletale samo američke i sovjetske stanice. Druga etapa programa za 2018. godinu je mnogo složenija, nastavlja Lav Zeljoni.

- Opet Rusija daje raketu Proton. Osim toga, Rusija pravi platformu za sletanje, koja treba da ispuni dva zadatka. Platforma će prebaciti na površinu Marska vozilo Paster. Ono je lakše nego Kjurioziti, ali vrlo zanimljivo. Napravljeno je u EKA i sadrži uređaj za bušenje koji može da se zabode dva metra u podlogu. Zadatak Rusije je ne samo da ga prebaci na površinu. Postoji i rusko učešće u naučnom programu. Ali najvažnije je to što će na platformi – a ona će ostati na planeti pošto sa nje ode vozilo – biti postavljen kompleks sa ruskim naučnim uređajima. Postojaće manipulator za uzimanje uzoraka, gasni hromatograf. Mi ćemo pažljivo spustiti komplikovano vozilo, dozvoliti mu da ode, a dalje ćemo raditi po svom ruskom programu.

Po rečima Lava Zeljonog, ruski naučnici sa nestrpljenjem očekuju potpisivanje ugovora sa EKA. Posle toga će moći intenzivnije da nastave pripremu za programe.

Institut u toku pripreme EkzoMars razmišlja i o novoj fazi programa istraživanja Marsa – ponavljaju projekta Fobos-grunt. Nestanak uređaja Fobos-grunt je ostavio nerešenim zadatak samog Fobosa: šta je on – asteroid uvučen u orbitu ili telo koje se formiralo zajedno sa Marsom. Slanje uređaja planirano je za kraj decenije. Rusija takođe razmišlja o prebacivanju tla Marsa na Zemlju. Planeta je toliko raznovrsna, kaže naučnik, da mali „zeleni“ mogu da budu pronađeni ne u prvom, već u drugom uzorku supstance.

Boris Pavliščev,