Rusi piju skup alkohol ili ga uopšte ne piju

Uprkos stereotipima, ispostavilo se da Rusi ni iz daleka nisu najveći ljubitelji dobre kapljice, svedoče rezultati istraživanja koje je sprovela Svetska zdravstvena organizacija. U skladu s referatom o zdravstvenom stanju u Evropi za prošlu godinu, za zemlju u kojoj se najviše pije proglašena je Moldavija, u kojoj se po glavi stanovnika popije preko 20 litara alkohola godišnje. Drugo mesto zauzima Luksemburg, a treće Estonija.

Rusi su dospeli na 20 mesto s potrošnjom alkohola od nešto malo preko 10 litara po čoveku. Susedi Rusije na spisku su Danska, Hrvatska i Velika Britanija, saopšteno je na zvaničnom sajtu organizacije. A kao zemlje u kojima se najmanje pije navedeni su Tadžikistan, Turska, Norveška, Švedska i Island.

Po podacima Svetske zdravstvene organizacije trećina stanovnika Rusije je potpuno prestala da konzumira alkohol. Po mišljenju stručnjaka ljudi su u Rusiji probali dobar alkohol i posledica toga jeste da su počeli manje da piju. Žestoka pića klase „ekstra-luks“ ne cene samo obični građani, već i silni ovoga sveta. U poslednje vreme se političkim pićem smatra viski. Međutim, danas više nije moderno da se on pije. Na vlast je došla nova generacija: mladi ministri i poslanici kao i biznismeni, aktivno osvajaju bazene, skijaške obronke i teniske terene.

Primer za ugled imaju na najvišem nivou. Vladimir Putin, kao što je poznato, praktično ne pije, a najviše voli pivo. Premijer-ministar Dmitrij Medvedev je gotovo ravnodušan prema alkoholu. Na državnim prijemima najčešće se može videti s mineralnom vodom i u retkim izuzecima s čašom belog vina.

Kultura pića danas sve više ima „suvu“ nijansu, ali u Rusiji ni iz daleka nije uvek bilo tako, kaže Evgenija Gerasimova, zaposlena u „Muzeju ruske votke“ u Sankt-Peterburgu:

- Votka je od XIV veka tradicionalni ruski kulturni napitak. Kultura pića je propagirana još od dinastije Romanov. Tada su se pojavili raznovrsni bokali, duguljaste čašice, čepovi, zdravice i šale. U svakom slučaju, ne može se reći da su Rusi nacija koja najviše pije. To je zabluda ljudi koji ne poznaju tradicionalnu istoriju ruske votke, nacionalne šale i nacionalnu tradiciju.

Prvi je u Rusiji počeo da uvodi kulturu pića Petar I. On je govorio da „ne treba piti mnogo, ne treba piti malo, treba piti dovoljno“. Upravo prvi ruski imperator je u Rusiji uveo „medalju sramote za pijanstvo“, koju je morao da nosi čovek ako popije više nego što treba.

Međutim, dugo pre nego što je za Ruse alkohol postao dopuna svečanostima, a ne jednostavno sredstvo za svakodnevno opuštanje, moralo je proći više stadijuma navikavanja na kulturu pića, nastavlja istoričar pravljenja votke Žana Gagarinova.

- Kalemljenje kulture pića u narodu je odlika Petrove epohe, kasnije su vlasti počele da se bore s greškama u konzumiranju alkohola. U sovjetsko vreme su zakoni o zabrani pića dva puta poprimali velike razmere u zemlji. Upravo takvi skokovi i pokušaji borbe za kulturu pića jesu ono čemu vlada i danas teži.

Zaista, ruske vlasti su se u poslednje vreme ozbiljno prihvatile borbe protiv alkohola. Već skoro godinu dana se u prodavnicama noću ne može kupiti alkohol. Pre toga je uvedena norma „nultog promila“ za vozače, sad se u Državnoj Dumi govori o zabrani žestokih pića u avionima.

Ljubov Kurjanova,

Sve ove mere su već dale prve rezultate. Po podacima Svetske zdravstvene organizcije, udeo Rusa koji alkohol piju nekoliko puta nedeljeno je smanjen na 5%, a udeo sunarodnika koji popiju poneku čašicu nekoliko puta mesečno smanjen je na 33%. Iz toga sledi da trezvenost za Ruse sve češće postaje životna norma.