"Srbski general Mladić" - u Moskvi

U prostorijama Saveza pisaca Rusije je održana prezentacija knjige „Srbski general Mladić. Sudbina branioca otadžbine“ novinarke Ljiljane Bulatović. Knjiga je izašla u seriji „Nacionalna bezbednost“. Ljiljana Bulatović je u Moskvi predstavljala već svoju treću knjigu posvećenu Ratku Mladiću, a ukupno je napisala osam.

Mnogo je onih koji nisu ravnodušni prema sudbini generala zatvorenog u Haškom tribunalu: na prezentaciju su došla ne samo „zvanična“ lica: političari i društveni delatnici, koji su za podršku Mladiću organizovali društveni komitet, diplomate balkanolozi i pisci koji lično poznaju generala, već i ljudi koji jednostavno saosećaju: studenti, penzioneri... Iz Armavira – grada u Krasnodarskom kraju – doputovao je predstavnik inicijativne grupe, čiji učesnici šalju generalu pisma podrške... Jednom rečju, Ljiljana Bulatović predstavlja svoj rad veoma zahvalnoj publici:

- Sve su posvećene u stvari vojsci Republike Srpske i srbskom narodu. On je simbol. Ja sam napisala u toj posveti i tri knjige o Srebrenici, i knjigu o Radovanu Karadžiću i o majci Radovana Karadžića, tako da su sve moje knjige posvećene na neki način generalu Mladiću, jer on je moj brat i po duši i po tome što smo saborci.

Ljiljana Bulatović je ispričala da nije želela samo da pripoveda o ratnim zaslugama generala, već i da pokaže njegove ljudske osobine. U njenom pričanju i sećanju ljudi koji znaju Mladića i koji su govorili tom prilikom on je predstavljen kao srdačan, saosećajan, otvoren čovek. Evo jedne epizode koju je ispričao njegov sin Darko. To se dogodilo za vreme rata u Bosni 1992-1995. Linija fronta se približila neposredno Goraždu:

- To je situacija u kojoj je iz Goražda došao zahtev od suprotne strane, sa kojom smo bili u ratu, da jedno dete treba da se prebaci hitno na operaciju, jer oni nemaju mogućnosti da operišu perforaciju slepog creva. I pošto je to bila kritična situacija moj otac, čim je čuo za to, dao je svoj helikopter koji je sleteo u Goražde, uzeo tu devojčicu, prebacio je u srpsku vojnu bolnicu Sokolac. Ona je operisana, uspešno se oporavila. Posle mesec i po dana ili dva meseca ja mislim da je organizovan prevoz da se vrati svojoj porodici u Goražde i prilikom prvog pokušaja koji je bio dogovoren na liniji razdvajanja, da se ona preda svojoj porodici, muslimanski vojnici su ciljano otvorili vatru da ubiju i naše oficire koji su je vodili i to dete. Srećnim sticajem okolnosti to se nije desilo. Oni su uspeli da pobegnu i posle dodatnih pregovora dogovorili smo sigurniji način, i to dete je vraćeno svojoj porodici. To je slika o tome ko je Ratko Mladić. Mislim da oni koji su slušali samo propagandu o njemu ne mogu da zamisle da je taj čovek takav gest mogao da uradi. A to je u stvari slika kakav je on kao čovek bio i kao vojnik.

I, naravno, sin generala je ganut time koliko se ljudi seća Ratka Mladića i želi da mu pomogne:

- Izuzetno mi je veliko zadovoljstvo da sam toliko pozitivnu energiju od toliko ljudi ovde osetio i čuo koliko ljudi razume ono što se desilo srbskom narodu i mom ocu kao simbolu borbe tog naroda za slobodu. Ja sam veoma zahvalan svim ljudima koji su ovo organizovali, učestvovali, došli kao gosti, podelili sa nama svoju veru u to da naša borba mora kao pravedna da bude na kraju i pobedonosna.

Na prezentaciji se svakako govorilo i o radnjama Haškog tribunala u odnosu na samog Ratka Mladića, kao i u odnosu na sve zatvorenike, a većina njih je (posebno vojna lica, i nezavisno od nacionalnosti) časno ispunjavala svoj profesionalni i građanski dug. Na svoj način je rezultate sumirala rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelena Guskova:

- Čini mi se da je prezentacija ove knjige u Moskvi, uopšte pojavljivanje ove knjige na ruskom jeziku od ogromnog značaja. Ogromnog značaja i za situaciju u Srbiji, ogromnog značaja i za situaciju u Hagu i za svakog zatvorenika, jer najvažnija stvar sada je to da su uglavnom svi pod ogromnim pritiskom Zapada, i samo je Rusija sada jedinstvena zemlja koja može nešto da uradi. I sva nada sada, i onih zatvorenika u Hagu, i onih patriota u Srbiji, u Republici Srbskoj, onih izbeglica iz Krajine, Crnogoraca je upućena Rusiji. Zato što samo Rusija svojom snagom može nešto da pomogne. I dolazak te naše dumske delegacije toliko je zbunio Hag! Oni nisu ni znali šta sada, do kakvog zaključka su došli naši deputati, jer od glasanja u Savetu bezbednosti zavisi i budućnost tog Haga. I niko nikada ranije nije proveravao, niti pravio neke inspekcije ili je donosio neke pravedne zaključke o radu tog tribunala. Samo oni sami! Oni su sami napisali sebi zakone. Oni isto tako sami menjaju te zakone. Ali i sami izveštavaju Savet bezbednosti šta su uradili. Znači, potrebna je ozbiljna međunarodna kontrola tog organa, tog nepravednog suda, sudilišta, u stvari. Potrebno je da što više ljudi pročitaju ovu knjigu, da saznaju istinu o zbivanjima na Balkanu, da saznaju zašto takav nacionalni heroj sada leži u zatvoru. I kako se prema njemu ponašaju te takozvane sudije. Znači, to može nama da da ogromnu podršku ne samo od vlasti, nego i od običnog naroda, da pokrenemo još više taj postupak da uništimo taj tribunal i da oslobodimo sve Srbe.

Vera Žerdeva,