Kipar se priprema da odobri novi plan spasa

Kipar se priprema da odobri novi plan spasa. On pretpostavlja restrukturizaciju druge po veličini kiparske banke Laiki i formiranje takovzanog fonda solidarnosti, gde će kao zalog za pozajmljena sredstva ući razni državni aktivi. Sve predloge vlada i administracija predsednika Kipra hitno su usmerili na razmatranje u parlament, mada ih vlasti EU nisu čak ni videle.

Situacija oko Kipra se usijala do krajnjih granica. Po nezvaničnim podacima, telefonska konferencija između predstavnika EU i vlasti Kipra poslednjih dana protiče na ivici prepucavanja. Bez obzira na to što situacija na Kipru postaje sve nekontrolisanija, stav EU ostaje strog: Brisel i dalje traži od Kipra da nađe način da privuče oko 6 milijardi evra. Usijanje strasti je stiglo do toga da Nikozija nije čak informisala EU o detaljima novog plana za spas ekonomije. Detalje inicijative evropski činovnici su morali da saznaju iz lokalne štampe na osnovu podataka koje su u nju procurile.

Prema podacima medija, Nikozija planira da napravi nekakav fond solidarnosti. U njega će ući penziona sredstava državnih i privatnih kompanija, dobrovoljni prilozi, budući dohodci od prodaje prirodnog gasa pa čak i imovina Kiparske pravoslavne crkve. Svi ovi aktivi treba da se koriste kao jemstvo za dobijanje kredita. Još jedan nacrt zakona predviđa restrukturizaciju kiparske banke Kaiki. Planira se da se računi ulagača ove kompanije, na kojima se nalazi više od sto hiljada evra, oporezuju sa 40%. Ranije su vlasti želele da uvedu jednokratni porez od 7 do 13%, ali ne za jednu, već za sve banke.

Glasanje o novom planu za spas ekonomije biće obavljeno danas. Predsednik kiparskgo parlamenta Janakis Omirou se nada u naklonost poslanika.

Ako parlament Kipra podrži novi plan za spas, nema garancija da će on odgovarati EU. Ali po podacima medija, predložene mere će omogućiti da se privuče svega 3,5 milijarde evra.

U međuvremenu alternativna varijanta spasa Kipra uz učešće Rusije je propala. Ovo je zvanično priznao minisar finansija republike Mihalis Saris. Njemu nije pošlo za rukom da se dogovori o novom kreditu, ni da prolongira aktualni dug prema Rusiji. Između ostalog, kada bi Moskva pristala da da Nikoziji novu sumu, teško da bi EU to odobrila. Tako smatra direktor za analizu finansijskih tržišta i makroekonomiju upravljačke kompanije Alfa-Kapital Vladimir Bragin.

- Pomoć Rusije će biti pomalo negativno primljena od strane EU. Zato što sa njihove tačke gledišta Kipar treba da ispolji sposobnost da samostalno nađe sredstva, neophodna za svoj spas. Zato ako onih 5,8 milijardi koliko je bilo potrebno Kipar nađe, bude nađeno u vidu ruske pomoći, to neće odgovarati EU. I najverovatnije sredstva sve jedno neće biti dobijena.

Kipar ima tri dana da nađe izlaz iz situacije. Ako parlament ne odobri plan privlačenja neophodnih sredstava u ponedeljak, Evropska CB će obustaviti povlašćeno finansiranje dve najveće kiparske banke. Za finansijski sektor ostrvske države to znači kolaps.

Kiril Bezverhi,