Da li je let do Marsa 2018. godine utopija?

Da li će ljudi za nekoliko godina moći da polete do Marsa i da se srećno vrate na Zemlju? Ruski stručnjaci su među onima koji ovu ideju smatraju utopijom. Ovakvu inicijativu je nedavno pokrenuo prvi kosmički turista Denis Tito. On se nada da će uz pomoć svog privatnog fonda prikupiti potreban iznos – od 1 do 2 milijarde dolara, što je manje od cene rovera «Kjuriositi». Ekspedicija će trajati 501 dan, početak je planiran za januar 2018. godine. Poleteće bračni par.

Premda će Tito za osnovu uzeti već spreman brod «Dragon», moraće da reši gigantski broj tehničkih, medicinskih i drugih problema, tvrde naučnici. Ne predstoji samo potvrđivanje visoke sigurnosti broda u uslovima međuplanetarnog leta, već treba detaljno razmisliti o sistemu za održavanje životne delatnosti posade i radu motora. Ne zna se kako će se sistemi za vezu i upravljanje brodom ponašati u moćnim poljima galaktičkih čestica. Navodimo komentar šefa odelenja «Obezbeđenje radijacione bezbednosti kosmičkih letova» Instituta za medicinsko-biološke probleme (IMBP) RAN Vladislava Petrova:

- Pre nego što bude poslat brod sa čovekom treba poslati brod u automatskom režimu. Ako ne baš oko Marsa, onda na izvesnu trajektoriju koja bi dozvolila da se vidi kako sistemi broda rade u uslovima bliskim letu na Mars. Odgovarala bi veoma visoka trajektorija oko Meseca i Zemlje kako bi se eksperimentalni brod dugo vremena nalazio u uslovima uticaja radijacije. Apsolutno je nerealno da se sve ovo uradi za 4 godine.

Tvrdi se da će posadu od radijacije pouzdano zaštiti sloj vode i ljudskih otpadaka debljine 40 sm. Međutim, da li će ova zaštita biti pouzdana na međuplanetarnim letovima? Po rečima Vladislava Petrova zasad ne postoje normativi za radijacionu bezbezdnost. Za njihovu izradu će biti potrebne godine, a bez naučne baze ljudi se ne smeju slati u daleki kosmos.

Ruski stručnjaci ujedno nisu skloni da sprovode paralelu između predstojeće ekspedicije na Mars i drugog kosmičkog prodora čovečanstva – iskrcavanja «Apolona» na Mesec od pre 40 godina. Ovome je prethodila dugogodišnja priprama, iako je let na Mesec trajao svega 7-8 dana. I komponente sistema «Apolona» su se malo razlikovale od onih koje su primenjivane na orbiti oko Zemlje. Za razliku od Titovih planova, program za Mesec nije bio avantura, kaže potpredsednik Sankt-Peterburške federacije za kosmonautiku Oleg Muhin:

- Treba jasno shvatiti to da smo i mi želeli da poletimo na Mesec. Ne samo to, pripremali smo aparat za sletanje, on se sad nalazi u Piteru. Bila je pripremana raketa «N-1», na njoj je radio Koroljov. Ona je 4 puta lansirana i to neuspešno. Čak su tu bili i letovi prvih «Sojuza» kad su ljudi u kosmosu prelazili iz jednog aparata u drugi, to je bio rad upravo na programu za Mesec.

Stručnjaci koji rade na Titovoj misiji izjavljuju da neće započeti projekat pre nego što se uvere u njegovu bezbednost. Rizik se smanjuje zbog niza momenata. 2018. godine biće povoljan položaj Marsa i Zemlje, koji će se ponoviti tek 2031. godine. Ovo će omogućiti korišćenje vrlo jednostavne orbite bez manevara motora, s teoretski minimalnim utroškom goriva i dužinom ekspedicije. Neće biti potrebe za sletanjem na planetu. Sistemi za obezbeđenje životne delatnosti biće preuzeti od MKS. Denisa Tita ozbiljno brine druga stvar: koliko će morati da plati za let bračnom paru dobrovoljaca? Očigledno je da će to biti nekoliko milijardi dolara. Uzgred rečeno, oni su već pronađeni. A sam Tito ne sumnja u to da će uspeti da pripremi misiju. «Ne mogu da čekam 2030. godine, imam 72 godine,» - kaže on.

Boris Pavliščev,