Nenuklearni akcelerator u nuklearnoj trci

Brzi napredak u oblasti stvaranja konvencionalnog naoružanja visoke preciznosti i nadzvučnog oružja, borbenih robota i bespilotnih letelica, koji se razvijaju u SAD u okviru koncepcije globalnog napada, dozvolio je Vašingtonu da ostvari apsolutnu dominaciju u vojnoj oblasti. Pomislilo bi se da ne-nuklearno precizno oružje ima pozitivnu ulogu, pomažući u smanjenju uloge nuklearnog oružja i, shodno tome, u njegovom smanjenju. Međutim, na delu se vidi i suprotna tendencija. Ogromna prednost u konvencionalnom naoružanju nekih država podstiče želju drugih država da steknu nuklearno oružje, mišljenja je ekspert Instituta za međunarodne studije, MGIMO Andrej Ivanov:

- Iskustvo američkih intervencija u poslednjem kvartalu XX i početkom XXI veka, pokazalo je da zemlje koje nemaju savremene sisteme naoružanja nisu u stanju da se odupru stranoj invaziji uz pomoć konvencionalnog naoružanja. Dakle, posedovanje nuklearnog oružja je za njih možda jedina garancija za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Stvaranje visoko preciznog oružja je, na takav način, postalo jedan od faktora koji podriva sistem nuklearnog neširenja.

Ne-nuklearno precizno oružje, poput krstarećih raketa, nadzvučnih aviona i bespilotnih letelica, već se proizvode masovno, i to ne samo u SAD. U stvari, precizno oružje je postalo sastavni deo strateškog ofanzivnog potencijala. U kombinaciji sa sistemom protivraketne odbrane (PVO), ono može radikalno da promeni vojno-političku ravnotežu na planeti.

Raketni odbrambeni sistem u određenoj meri obezvređuje postojeće suzdržavanje u ne širenju nuklearnog potencijala. Ono može ostaviti utisak da u slučaju direktnog napada, zemlja-inicijator može pouzdano zaštititi svoju teritoriju od odmazde. Time se značajno povećava verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja u sukobu.

Zato razmeštanje američkog antiraketnog odbrambenog sistema izaziva ozbiljnu zabrinutost, i to ne samo Rusije, smatra Andrej Ivanov:

- Rusija i Kina su zabrinute aktivnostima SAD i njenih saveznika po pitanju razmeštanja PVO u regionu Azije. Ova zabrinutost je izazvana napretkom u razvoju sistema koji, na prvi pogled, sa protivraketnom odbranom nema nikakve veze: visoko precizno oružje i nadzvučno oružje, borbeni roboti i bespilotne letelice, konstruišu se u SAD, u okviru tzv. koncepta munjevitog globalnog napada. Moskva i Peking su se saglasili da prodube saradnju u oblasti odbrane i pozvali međunarodnu zajednicu da se, po mogućnosti, uzdrži od raspoređivanja ovih sistema.

Nametnuta devalvacija funkcija nuklearnog neširenja, razlog je zabrinutosti u Moskvi i Pekingu. Ovo ih tera da se uključe u trku u naoružanju u oblasti preciznog naoružanja. A zemlje koje još uvek ne poseduju naučno-tehnološke mogućnosti, kao što je slučaj sa Severnom Korejom, fokusirale su se na ubrzano stvaranje "klasičnog" nuklearnog oružja.

Evgenija Moisjejeva,