Francuske milijarde ruske automobilske industrije

Francuska kompanija Reno do 2020. godine uložiće do 21 milijardu rubalja (oko 500 miliona evra) u proizvodne projekte u Moskvi, Toljatiju, Iževsku. Ekspanzija na rusko tržište pomaže automobilskim koncernima Starog Sveta da prežive teška vremena. Ali da li investicije evropskih kompanija mogu da postanu stimulans modernizacije i razvoja domaće automobilske industrije?

Interesovanje stranaca za Rusiju lako je objašnjivo: dutograjna ekonomska kriza u zoni evra pretvara se u sužavanje osnovnih tržišta. Između ostalog automobilskog. Prema rezultatima 2012. godine prodaje putničkih automobila u Evropu su pale skoro za 8%, a prodaje konkretno Renoa su pale za preko 22%. Rusija u tom kontekstu deluje kao prava oaza. Prema podaciam Asocijacije evropskog biznisa, naše tržište putničkih i lakih komercijalnih automobila prošle godine je skočilo za 11%. Kako je izjavio u inverjuu ruskim medijima predsednik alijanse Reno-Nisan Karlos Gon, u srednjoročnoj perspektivi naše tržište će ostati jedno od najdinamičnijih u svetu. To privlači proizvođače masovnih vozila iz Evrope, Južne Koreje i Amerike.

Neposredno Reno je već uložio u ruske projekte više od 1,4 milijarde evra. Istina, kako ističe Leonid golovanov, otvaranje pogona za sklapanje sa niskim stepenom lokalizacije za sada ne dovodi do predaje tehnologija. Kina, koja je takođe računala na strane investitore, delovala je mnogo strože, primoravajući partnere da igraju po njenim pravilima. O osobenostima kineskog automobilskog biznisa govori automobilski ekspert Leonid Golovanov.

- U Kini je bio odabran mnogo strožiji model. Tamo ne samo da su bile uvedene ograničavajuće takse, pri tome mnogo više nego u Rusiji, već i zapadne proizvođače do danas primoravaju da stupaju u mešovita preduzeća i predaju kineskoj strani sve tehnologije, sve planove, sve marketinške proračune i slično. To Kina čini namerno računajući na kolosalno tržište, jer tržište Kine je broj 1 u svetu.

Gigantski potencijal kineskog tržišta navodi strance ne samo da se mire sa drakonskim uslovima, već i da zatvaraju oči pred tim da lokalne kompanije, ne traživši dozvolu, pozajmljuju tehnolije i kopiraju modele. Rusija ne može da učini nešto tako. Svaki pokušaj protekcionizma izaziva burnu reakciju Zapada. Možemo se setiti prošlogodišnjeg skandala kada su evropski činovnici pretili Rusiji žalbom u STO zbog uvođenja utilizacione takse na strana vozila. Pri tome što je, po mišljenju niza eksperata, odluka o novoj taksi bila lobirana u stranim koncernima koji u Rusiji imaju pogone za sklapanje. Potpredsednik Ruske asocijacije automobilskih novinara Leonid Klimanovič je uveren da u perspektivi ove proizvodnje, čak bez kineskih metoda, dovešće do transfera tehnologija i biće katalizator razvoja mešovitih grana.

- Visoki stepen lokalizacije će biti onda kada se ovde bude proizvodilo više automobila. Sasvim je jasno od koje granice – 10 hiljada vozila godišnje, dvesta, trista – pojedine delove postaje povoljnije proizvoditi ovde, a ne dovoziti. Što se više bude proizvodilo automobila, to će se više delova proizvoditi ovde. Ovde će biti izgrađene nove fabrike ili modernizovane postojeće.

Ove sheme nameravaju da se pridržavaju ruske vlasti. Režim industrijskog sklapanja koji su one utvrdile obavezuje investitora da pravi prozvodnju kapaciteta najmanje 300 hiljada vozila godišnje.

Vlad Grinkevič,