Ruska premija – šansa za čitav svet

Dva pisca iz Ukrajine i pesnik iz Velike Britanije heroji su osme ceremonije nagrađivanja pobednika međunarodnog književnog konkursa Ruska premija. Ova nagrada ističe i podržava autore koji pišu na ruskom i žive van granica Rusije. Radiokomanija Glas Rusije je generalni informacioni partner premije.

Ove godine među nagrađenima je osam zemalja: Nemačka, Australija, Danska, Velika Britanija, SAD, Ukrajina, Kirgizija, Belorusija. Svuda ima pisaca za koje je ruski jezik maternji! Kako je britko primetio predsednik žirija konkursa, glavni urednik časopisa Znajma Sergej Čuprinjin, za 20 godina stanovnici bivšeg Sovjetskog Saveza su učinili ono za šta je Jevrejima bilo potrebno 2000 godina, a Kinezima 200: naselili smo čitavu planetu. Očigledno, zato broj učesnika konkursa za Rusku premiju stalno raste. Na primer, ove godine u tri tradicionalne nominacije – poezija, mala proza, velika proza – žiri je razmatrao preko 400 prijava. Bilo je neverovatno složeno odabrati najbolje od njih. A kako su se nervirali kandidati! Izgleda da čak kada su dobili nagradu neki od njih nisu mogli da poveruju u svoju sreću. Pisac iz ukrajinskog grada Černovci Marijana Gončarova u intervjuu za Glas Rusije iznela je svoje utiske:

- Iskreno govoreći, ja čak nisam očekivala. Kada je knjiga ušla u širi spisak, za mene je to prosto bio potres. zatim kada je knjiga dospela u uži spisak, sve vreme sam tražila: ko me to tamo lobira? Nisam verovala! A danas mi je prišao glavni urednik časopisa Znajma i rekao: To je književnost. Ja bih se tamo potrudio, promenio. Ali to je književnost.

Gončarova je pobedila u maloj prozi. Njena pripoveska Drakon iz Perkalaba je priča o životu i smrti neobične kevojke koja je osvojila žiri lirizmom, dubinom. A pesnik Oleg Dozmor koji živi u Velikoj Britaniji pretekao je suparnike zahvaljujući upečatljivom, optimističkom zborniku pesama Gledati nilskog konja. Kada se nalaziš daleko od domovine, jezik ti postaje još važniji, on sitče isključivi značaj! – rekao je Oleg u intervjuu za Glas Rusije.

- Pesnik je biće koje zavisi od jezika. Upravo jezik određuje naš identitet. Ne breze, ne grb, ne zastava, već jezik. Ti možeš da živiš u Rusiji ili vrlo daleko, u sasvim egzotičnoj zemlji, ali ipak ti si ruski pesnik, zato što pišeš i misliš na ruskom.

Tokom svih godina postojanja nagrade dešava se suparništvo takozvanih životnih dela i artističke proze – literature poleta, uobrazilje, fantazije. Ove godien artistička je pretekla životnu. Pobednik u nominaciji velika proza pisac je iz ukrajinskog grada Donjecka Vladimir Rafejenko. U romanu Dekartov demon. Roman snoviđenje on je pustio mašti na volju, mada sam tvrdi da je opisivao realne ljude i realni Donjeck – rodni grad koji poznaje, voli. Istina, u Donjecku je praktično nemoguće štampati svoja dela – žalio se Rafejenko u intervjuu za Glas Rusije.

- Pišem prozu koja nije za masovne čitaoce, koja nažalost nema šanse da bude izdata u Ukrajini. To može da se čuje samo ovde. Samo Moskva ostaje i dalje jedina književna platforma takvog nivoa i razmera za ruski jezik.

Autorima koji pišu na ruskom a žive van Rusije potrebna je ocena kolega. Potrebna im je publika. Ali jedina vrata koja su u stanju da ih puste ka čitaocima za sada ostaju vrata u Rusku premiju.

Rita Bolotska,