Nađa Andrejević - Keleri: “Otimanje Kosova” iz pera jedne srpkinje

Knjiga je ovih dana promovisana u Udruženju književnika, a o njoj su pored autorke govorili: profesor dr Dimitrije Kalezić, glumaci: Petar Božović, Bane Vidaković i Ljiljana Blagojević. Promociju je vodio Miljurko Vukadinović a pesme o Kosovu pevala je vokalni solista Jefimija. O nastanku knjige, Nađa kaže: - Svih ovih godina, kada se od strane dobronamernih i zlonamernih ljudi sveta krojila sudbina KIM –a, odlazila sam na Kosovo i preživljavala patnje tamošnjih Srba, kao svoje. Kao novinar,često sam razgovarala sa: crkvenim velikodostojnicima, glumcima, rediteljima, piscima i slikarima. Kod njih sam odlazila drugim povodom, a onda sam otkrivala da im je Kosovo u mislima, pa smo nehotično zalazili u prostor glavobolnih kosovskih tema. Kroz intervjue koje sam radila sa srbskim javnim ličnostima, promolio se glas o „OTIMANJU KOSOVA“, rak – rani celog srpstva. U knjizi su razgovori sa najistaknutijim Srbima današnjice: pokojnim patrijarhom Pavlom, Branom Crnčevićem, Emirom Kusturicom, Dušanom Kovačevićem, Cecom Bojković... Mogu li se oni nazvati srbskim nacionalistima? - Većina njih i jesu nacionalisti, ali u starinskom značenju te reči. A, to starinsko značenje, najbolje je pojasnio pokojni veliki slikar Mića Popović, koji je rekao: „Volim svoj narod, a ne mrzim nijedan tuđi“. Srpsku stvar, svojim pesmama – branio je i rumunski pesnik Adrijan Paunesku u Strazburu, kao i Nikita Mihalkov, čuveni ruski reditelj, koji je rekao: „Po hiljadu puta čujem da se ceo svet bavi Kosovom, ne bi li zaštitio albansko stanovništvo! A, šta je sa Srbima?“ Jedan od Vaših sagovornika je i počivši patrijarh srbski gospodin Pavle. Da li je patrijarh predviđao ovakav žalostan zaplet, s obzirom da je kao episkop raško – prizrenski tamo proveo 34. godine!? - Patrijarh je uvek isticao da je zemlja dovoljno dugačka i široka za sve nas, ako umemo da budemo ljudi. Ako smo neljudi, biće nam tesna čak i ako u njoj ostane četvoro, kao što je bilo u doba Adama i Eve, Kaina i Avalja, kada se Kain okrenuo protiv brata svoga i ubio ga. A, tamo je i Kosovo polje, mesto sudbonosne bitke u kojoj mi Srbi nismo otimali tuđe, nego branili svoje, i nismo svoju veru naturali drugima, nego smo branili svoju veru pravoslavnu. Kolike su zaista šanse imali Srbi da zadrže KIM u okviru srbskih granica? - Šiptari su svih ovih godina novcem od droge kupovali prostor i vreme. Zvanični Vašington je prvo govorio da je albanska Oslobodilačka vojska Kosova teroristička grupacija. Ali, kada je Milošević počeo da se obračunava sa tim grupacijama, Vašington je stao na stranu terorista koje uz buku medijskih doboša naziva mučenicima! Miloševiću je nameštena greška! Optužujući ga za prekomernu upotrebu sile, Amerikanci nas bombarduju osiromašenim uranijumom, kasetnim bombama… Milošević je poražen u medijskom ratu i na bojnom polju. Kao gubitnicima, Srbima je ostalo samo istorijsko pravo na KIM. Kakav je opšti stav Vaših sagovornika, po pitanju KIM – a? - Opšti stav je da se ni u jednom trenutku ne odreknemo KIM – a, ni kao država, ni kao pojedinci. Jer sve što je oteto – to je prokleto i kad – tad mora se vratiti. A ono čega se sami odreknemo, to je zauvek izgubljeno. Ako se desi to najgore, ostaće Srbima duhovnost Kosova kao večno pribežište, jer na Kosovu je sveti Knez odbranio najvažniji duhovni i nacionalni princip! Jer, nije otimao tuđe, već branio svoje. A, sveti oci kažu: „Sto puta padni, ali se uvek diži i nikad ne posustaj“. Ponavljam sebi, možda će nas ovo poniženje duhovno obnoviti! Jer, veličina jednog naroda se ne meri dubinom njegovog posrnuća nego brzinom njegovog uspravljanja. Biografija: Nađa Andrejević Keleri, rođena je u Zemunu. U Beogradu je završila Trinaestu gimnaziju, studirala jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i diplomirala na Pedagoškoj akademiji (Učiteljskom fakultetu). Iza nje su dve ipo decenije novinarskog rada. Prvo novinarsko iskustvo stekla je u Politici, Ilustrovanoj politici, NIN - u, Intervjuu, TV – Reviji, Bazaru... najuglednijim politikinim izdanjima, da bi 1990. godine bila u prvom timu osnivača TV Politike, na kojoj je vodila autorsku emisiju: Vera i kultura. Pisala je za mnoge beogradske listove: Blic, Građanin, Nacional, Balkan, Kurir, Tabloid, Ekskluziv, Svedok, Večernje novosti, Pravdu, Reporter, Press... Njen intervju sa vaseljenskim patrijarhom – Njegovom svesvetošću g. Vartolomejom, u trenutku kada su Beograd zasipale NATO bombe, bio je ekskluziva u NIN – u, citiran je u Nacionalnom dnevniku RTS – a, a prenele su ga i novine SPC Pravoslavlje. Među novinarima i publicistima Nađa važi za jednog od najvećih poznavalaca SPC, njene prošlosti i sadašnjosti. Ono što je izdvaja od drugih kolega – novinara, jeste činjenica da je jedini srbski novinar koji je intervjuisao sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore, pretočila je u knjigu „OCI OTACA“, koja je na Bogoslovskom fakultetu prevedena na: ruski, engleski i grčki jezik. S blagoslovom počivšeg patrijarha Pavla, napisala je „KOSOVSKA ISKUŠENJA“, koja su prevedena na engleski i doživela čak tri izdanja. Kao novinar koji prati kulturu i Crkvu, često je razgovarala sa glumcima, rediteljima, piscima, slikarima i sveštenim licima. Odlazeći na KIM, preživljavala je patnje tamošnjih Srba, kao svoje. Kroz intervjue koje je radila sa srbskim javnim ličnostima, promolio se glas o „OTIMANJU KOSOVA“, rak – rani celog srpstva. Zahvaljujući njenim sagovornicima, knjiga je pred vama. Član je Udruženja novinara Srbije. Živi i radi u Beogradu i na Avali. Majka je Lori, Tini i Niki.