Portal «Desni svet» objavio obraćanje uhapšenog Ilje Gorjačeva

 Sada se obraćam kolegama novinarima u Srbiji da se suzdrže od etiketa i da se usredsrede na činjenice, i da mi pomognu da istina izađe na videlo i da se sačuva moje časno ime.

Ja sam već jednom opovrgao lažna svedočenja pojedninih srbskih medija o meni, kada je 2012. godine u ''Blicu'' izašao lažljivi članak. Evo tog mog odgovora. Još jednom ću ispričati o sebi i svojoj povezanosti sa Srbijom.1999. godine pod utiscima za vreme NATO bombardovanja na SRJ ja sam upisao fakultet za istoriju, gde sam kao svoju specijalnost izabrao srpsku istoriju HH veka. 2002. godine za moj rad pod nazivom ''Srbska pravoslavna crkva za vreme 2. svetskog rata u NDH'' sam dobio Patrijaršijsku diplomu, koju mi je uručio patrijarh Aleksij II u Trojice-Sergejevom manastiru. Na osnovu tog rada sam pod rukovodstvom Jelene Guskove diplomirao 2004. godine. 2006. godine sam postao pomoćnik poslanika ruske Državne dumeza spoljnu politiku Nikolaja Kurjanoviča. Te iste godine sam organizovao njegovu zvaničnu posetu Srbiji i Republici Srbskoj.

Zajedno sa Kurjanovičem sam se 2006. i 2007. godine sretao sa  vladikom banjalučkim Jefremom i crnoorsko-primorskim Amfilohijem. Od obojice smo dobili blagoslov za rad na učvršćivanju rusko-srbskih veza. 2007. godine sam učestvovao u radu Kongresa ruskih zajednica Dimitrija Rogozina.

Iste godine sam u sastavu zvanične ruske delegacije uzeo učešće na konferenciji «Stop haškoj tiraniji» gde sam učesnicima predstavio svoj referat o genocidu nad Srbinma u NDH, a u znak zahvalnosti sam nagrađen od strane Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. U 2008. i 2009. godini sam uzeo učešće u naučnim konferencijama «Istorijski projekat Srebrenica» u Banjaluci i u Akademiji Nauka u Moskvi. U Banjaluci je naša delegacija bila zvanično primljena od strane Milorada Dodika i političkog i naučnog vrha Republike Srpske.

Od 2006. godine sam kao novinar i istoričar-balkanista pet puta posećivao Kosmet (http://modus-agendi.org/articles/1768). 2009. godine sam sa deputatom Jedinstvene Rusije, Maksimom Miščenkom, učestvovao na mitingu posvećenom desetogodišnjici bombardovanja Jugoslavije, Od 2007. do 2011. sam bio pomoćnik deputata Jedinstvene Rusije i atamana kozačke Velike Vojske Dona, Viktora Vodolackog. 2011, godine sam uradio intervju sa ministrom inostranih poslova Srbije Vukom Jeremićem. 2011-2012. sam bio dopisnik ruskog lista ''Ruski kurijer'', a od 2013 dopisnik portala – Modus-Agendi''. 2013. godine sam akreditovan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije kao novinar na teritoriji Republike Srbije.

A sada o onome što je izašlo u srbskim medijima. Ne krijem, da su me ove teške optužbe zapanjile. Takođe, to je učvrstilo moju rešenost da dokažem svoju nevinost. Na čemu se baziraju te optužbe? Ovde se vidi odsustvo činjenica, optužbe su samo prazne reči i baziraju se na izjavama Nikite Tihonova, koje su iznuđene od njega dok on sedi u zatvorskoj koloniji ''Harp'', koja je predviđena za one koji izdržavaju doživotnu kaznu zatvora. A sam proces, u kojem je Tihonov 2011. godine osuđen, bio je ''prljav'' i bilo je dosta pritisaka FSB na zatvorenike, sa hapšenjima svedoka, itd.

Na proleće 2010. godine ja sam bio uhapšen od strane pripadnika «liberalnog-prozapadnog» dela FSB (2. služba aparata FSB RF) u centru grada uz pisustvo desetine svedoka. Pod pritiskom je od mene iznuđena izjava o krivici Nikite Tihonova, sa kojim se poznajem još od studentskih dana 2002. godine, i sa kojim sam neko vreme zajedno radio u istoj redakciji (zima-proleće 2006. godine, list «Re:akciя»). Ispitivanje su sprovodili pripadnici «liberalno-prozapadnog» dela FSB bez prisustva advokata, bilo je izvršeno kasno u noć, a sve to protivreči Krivično-procesnom zakoniku RF i sa pravne tačke gledišta ti moji iskazi su indirektni i pravno ništavni. Znajući, da mi u toku sudskog procesa diktiranog od strane FSB neće dozvoliti da poreknem lažni iskaz, ja sam sa svojim advokatom spremio svoj overeni iskaz u kojem se ograđujem od diktiranog iskaza. U decembru 2010. godine sam napustio teritoriju Rusije i na proleće 2011. godine sam poslao overen iskaz u sud, da se odričem od prethodnog diktiranog iskaza, a to je istovremeno objavljeno u listu The New Times. Zašto im je bio potreban moj iskaz, iako on nije bio direktan? Paralelno sa novinarstvom, ja sam se zanimao društveno-političkim radom u organizaciji ''Ruski Obraz'', koja je imala isključivo legalni karakter. Ovde treba pojasniti, da Zaštita ustavnog poretka RF putem FSB posmatra političke oganizacije u Rusiji kao objekat za vrbovanje. Oni koji ne žele da postanu takav objekat, podležu raznim vrstama represije do potpunog uništenja. Vrbovali su i mene, ali bezuspešno. Nisam imao nikakvu želju da postanem marioneta. Zato što sam opovrgao iskaz diktiran od strane FSB u vezi sa delom Tihonova, FSB-u je uspelo da me medijski unište 2011. godine, da unište moju reputaciju i da u medije bace otvorene laži.

Na taj način, današnje optužnice su osveta za odbijanje vrbovanja i odbijanje svedočenja u njihovom detaljno izrežiranom procesu Tihonova, a takođe i neutralizacija našeg uspešnog društveno-političkog rada u okviru ''Desne Konzervativne Alijanse'', koju smo mi stvorili u februaru 2012. godine. Pred proleće 2013. godine 2. služba FSB se usredsredila na uništavanje političkih organizacija svih pravaca, koje oni ne mogu da kontrolišu. I još jedan važan momenat: Zašto sam im ja potreban? U okviru našeg društveno-političkog rada mi smo sarađivali sa mnogim aktivnim federalnim političarima i činovnicima. Politika kriminalizacije našeg rada je udarac na te političare. Tako sam ja bio zadržan 8. maja na dan kada je ostavku dao vice-premijer vlade RF Vladislav Surkov. Znajući istražne metode FSB po obrascu iz 1937. godine, lako je pretpostaviti kakve mogućnosti za diskreditaciju političara koje oni ne kontrolišu može imati 2. služba FSB (naslednici 5. uprave KGB SSSR, koje se bavilo disidentima i u mnogome je krivo za raspad Sovjetskog Saveza).

Jasnije, sa citatima i činjenicama, ja opisujem taj sistem u svojoj knjizi, koja se sprema za objavljivanje u Švajcarskoj. Posebno vredi zaustaviti se na optužbama u vezi sa trrgovinom oružijem. U «liberalno-prozapadnom» delu FSB Srbiju smatraju za nekakvu Evro-Čečeniju punu oružija i faktor nestabilnosti u Evropi. Prisni odnosi sa Srbijom su u njihovim očima dovoljan dokaz za optužbu. Nikada nikakvo oružije ja nisam prodavao, niti sam ga od koga kupovao i ono nije nikada nađeno kod mene. Nema činjenica, koje bi mogle da dokažu slične srpske strukture. Gledajući na to, može se doneti zaključak o neistinitosti svih ovih strašnih optužbi.

Sada se obraćam kolegama novinarima da se suzdrže od etiketa i da se usredsrede na činjenice, i da mi pomognu da istina izađe na videlo i da se sačuva moje časno ime. Ja verujem u srbsko pravosuđe i zato preko medija od srbskih vlasti tražim objektivnost. Ja nikako ne izbegavam da sve ovo razmotrim na sudu, takođe ne verujem pravosuđu u Rusiji zbog prevelikog uticaja FSB na sudstvo. Ja uopšte ne verujem što ću preživeti do suđenja u Moskvi. Zato ja molim srpske vlasti da mi obezbede mogućnost i pravo na politički azil u trećoj, koje je garantovano međunarodnim konvencijama, i ovdatle sam ja spreman da učestvujem u razrešavanju ovog dela. Za mene, kao čoveka koji ne vidi sebe izvan politike, čišćenje moje trenutne reputacije je najvažniji zadatak.

Ilja Gorjačev
24. maj 2013. god.