Pronađeni dobro očuvani ostaci mamuta

Ruski paleontolozi su na ostrvima Severnog Ledenog okeana otkrili jedinstven po očuvanosti trup ženke mamuta. Stanje njenog tkiva i skeleta je skoro idealno. Na osnovu njih se može proučiti anatomija drevne životinje detaljno kao nikad ranije. A možda se mamut može čak i klonirati – takve, skoro fantastične planove već su najavljivali naučnici iz Japana, Koreje i Rusije.

NII za primenjenu ekologiju Severa Severoistočnog federalnog univerziteta i Rusko geografsko društvo su iz zajedničke ekspedicije doneli odlično očuvane ostatke ženke mamuta. Trup je pronađen na Ljahovskim ostrvima Novosibirskog arhipelaga koji se nalazi u Severnom Ledenom okeanu. Arhipelag je poznat po svom dugogodišnjem ledu, uključujući i podzemni. Nije čudo što se pronađeni trup izvanredno sačuvao. U odličnom stanju su čak i meka tkiva ženke mamuta. Naučnici su proučivši zube drevne životinje utvrdili i njenu starost – oko 50-60 godina.

"Delovi mišićnog tkiva koje smo otkrili van tela imaju prirodnu crvenu boju svežeg mesa,“ – rekao je predvodnik ekspedicije, šef Muzeja mamuta Instituta za primenjenu ekologiju Severa Semjon Grigorjev. Ovakva očuvanost se objašnjava time što se donji deo trupa životinje skoro u potpunosti nalazio u čistom ledu. A gornji deo je pronađen u tundri, nije se otopio iz obalskog dela.

Odvojeno od osnovnog dela trupa pronađena je i surla koja se obično najlošije sačuva.

U epruvete sa specijalnom materijom za konzerviranje uzeti su uzorci krvi životinje. Ona je veoma tamne boje. „Krv se nalazila u ledenim šupljinama ispod donjeg dela i iscurila je kad smo na nekoliko mesta pijukom probili ove šupljine,“ – kaže Grigorjev.

Ovo je tim pre čudno što je temperatura vazduha u vreme iskopavanja bila na podeoku -7…-10 ºS. Može se pretpostaviti da je krv mamuta posedovala krioprotektorna svojstva – bila je zaštićena od štetnog uticaja mraza, smatraju naučnici. Pronađenog mamuta će proučavati nekoliko ruskih kolektiva paleontologa. Nije isključeno da će im se pridružiti naučnici iz Japana i Republike Koreje.

Olga Sobolevska,