Predsednik Rumunije ponovo kritikuje „Glas Rusije“

Publikacije rumunskog sajta „Glasa Rusije“ ne daju mira zvaničnom Bukureštu. Stiče se utisak da prisustvo nezavisnog izvora informisanja u medijskim prostorima zemlje ozbiljno zabrinjava rumunsko rukovodstvo.

Još u leto 2012. godine, u periodu oštre unutrašnje političke krize predsednik Rumunije Trajan Besesku je obrušio mnoštvo kritika na „Glas Rusije“ optuživši rumunsku opoziciju da izvršava instrukcije ruskih novinara. Deset meseci kasnije rumunski lider je još uvek čvrsto uveren da rumunski političari i novinari koriste informacije i političko-tehnološke polugotove proizvode dobijene od ruskog medija.

U četvrtak je na sastanku s pristalicama Trajan Besesku ocenio uticaj publikacija „Glasa Rusije“ na politiku zemlje i njenu štampu u kontekstu geopolitičke neodređenosti u kojoj se Rumunija nalazi:

- Okretanje prema Rusiji je bajka. Ne verujem da ima odgovornih političara koji bi želeli okretanje prema ZND. U Rumuniji verovatno ima onih koji koriste zahlađenje i neprijateljstvo u bilateralnim odnosima. Ovo neprijateljstvo se može zapaziti u materijalima partijskog i državnog „Glasa Rusije“. Ima političara i novinara koji odatle uzimaju misli i polugotove proizvode. Ponavljaju ih zato što im odgovaraju pojedine optužbe ili ideje. Međutim, u svakom slučaju, naš put na Zapad se ne može okrenuti nazad.“ (Citat po stenogramu propredsedničkog lista Evenimentul Zilei.)

Moguće je da je rumunski predsednik „neprijateljstvo“ otkrio u nedavnom intervjuu direktora četvrtog Evropskog departmana MSP RF Andreja Maslova koji je jasno naveo sve elemente koji izazivaju razdražljivost u bilateralnim odnosima. Nije isključeno da se rumunski predsednik uvredio zbog članaka u kojima su novinari „Glasa Rusije“ kritički analizirali unutrašnju i spoljnu politiku rumunskog rukovodstva.

Ne može se negirati da „Glas Rusije“ ima uticaja na medijsku klimu u Rumuniji i na dnevni red informacija. Prilično često ruski portal je jedini izvor informacija o oštrim temama unutrašnje politike. U nekim situacijama samo „Glas Rusije“ ne poštuje nepisana pravila ćutanja kojih se pridržavaju mnogi rumunski mediji. Nije čudno što činjenice i argumenti objavljeni na ovom ruskom sajtu postaju važni elementi u unutrašnje-političkoj i medijskoj borbi.

Nastala situacija veoma brine rumunsku kontraobaveštajnu službu i savetnike rumunskog predsednika za pitanja nacionalne bezbednosti. U decembru 2012. godine savetnik rumunskog predsednika Julijan Kifu optužio je „Glas Rusije“ za destabilizaciju političke situacije u Rumuniji. Rukovodilac rumunske kontraobaveštajne službe George Major je pozvao lokalne novinare da ne kontaktiraju s ruskim kolegama, a političare – da ne obraćaju pažnju na publikacije „Glasa Rusije“. Zanimljivo je da predsednik Trajan Besesku nije poslušao rukovodioca rumunske kontraobaveštajne službe priznavši da ruski portal ima uticaja na rumunsku politiku i medije, nudeći političarima i novinarima oštre teme i zanimljive činjenice.

Predsednik pokušava da umiri svoje pristalice. Međutim, Besesku i njegove pristalice imaju razloga za zabrinutost, pošto su ostali u manjini. Po rezultatima ankete, koja je sprovedena povodom Dana Evrope, 53,9% ispitanika Evropsku uniju asocira s mešanjem u unutrašnju politiku Rumunije, 50,6% - s potčinjavanjem Rumunije zemljama Zapadne Evrope, a 49,8% smatra da je Evropska unija donela ekonomsku krizu u Rumuniju. Bez obzira na sve napore vlasti istina o realnoj situaciji u EU i o mešanju Evropske unije u unutrašnji politički život Rumunije nalazi put do rumunskih čitalaca zahvaljujući naporima ruskih novinara.

U komentarima na stranici „Glasa Rusije“ na Fejsbuku često se može videti zahvalnost koju upućuju rumunski čitaoci. Pišu da čitaju sajt „Glasa Rusije“ na rumunskom jeziku s istim interesovanjem i nadom s kojima su pre dvadeset pet godina slušali „zabranjene glasove“ „Radio Slobode“. Danas oni koji traže pouzdane i objektivne informacije više nemaju poverenja u zapadne izvore i daju prednost „Glasu Rusije“. Uvređenost rumunskog predsednika je još jedan dokaz uspeha ruskog medija u informacionom polju gde su donedavno vladali zapadni propagandisti.

Valentin Mindrešesku,