Optimizam u pogrešno vreme

Predsednik Francuske Fransoa Oland poslednjeg dana svoje posete Japanu izjavio je da krize u Evropi više nema. Istina, o recesiji u ekonomiji, o rastućoj nezaposlenosti i problemu sapsavanja banaka on je ćutao, podsećaju kritički raspoloženi mediji i eksperti.

Konkretno, govoreći na konferenciji za štampu u hotelu Imperijal u Tokiju, Fransoa Oland je rekao sledeće: Vi morate da shvatite da se kriza u zoni evra završila. Evropa je postala stabilnija, ali ona mora da se orijentiše na ekonomski napredak. Smatram da kriza ne samo da nije oslabila zonu evra, već ju je naprotiv ojačala." Eksperti i komentatori evropskih medija pokušavaju da shvate šta je podstaklo predsednika jedne od lokomotiva evropske integracije na tako optimističnu ocenu aktualne situacije u zoni jedinstvene valute koja prolazi kroz težak period.

U principu, kako napominju ovih dana analitičari, Oland nije prvi državni lider koji pokušava da zrači optimizmom, govoreći o sitauciji u svojoj zemlji i Evropi i celini. Još češće to čine činovnici iz Evropske komisije. Ali ipak izjava francuskog predsednika, po mišljenju većine eksperata, zvučala je posebno u neumesno i u nedoba. Jer svega nedelju dana pre njegovog istupanja hiljade građana izašlo je na ulice evropskih gradova protestvujući protiv politike stroge štednje. A kako je saopštio internet portal Evronjuz, u Atini na inicijativu Evropske konfederacije sindikata održan je takozvani Alterantivni samit koji objedinjuje predstavnike levih pokreta iz Grčke, Italije, Španije i niza drugih zemalja Evrope. Uključujući između ostalog istu tu Francusku. Glavna deviza završne manifestacije Alternativnog samita bio je poziv: Mi smo za drugu Evropu!

Za kakvu, sasvim je jasno. U krajnjoj liniji onima kojih se tiču ovakve cifre. Broj nezaposlenih u zoni evra dostigao je 19,4 miliona ljudi. A što se tiče onih kojima je od 15 do 14 godine, od njih nema posao svaki četvrti – 24% ili 7,5 miliona. Istupajući nedavno u Briselu, španski premijer Marijano Rahoj je pozvao EU da na predstojećem samitu krajem juna nađe rešenje problema omladinske nezaposlenosti. U Španiji se ona približila cifri od 50%. A u referatu Međunarodne organizacije rada objavljenom ovih dana konstatovano je da je kriza izbrisala deceniju rasta na tržištu rada.

Pri tome, prema objavljenoj prolećnoj prognozi Evropske komisije u maju, državni dug zone evra i dalje raste. Prema rezultatima 2012. godine on je izneo 92,7% unutrašnjeg bruto proizvoda uz normu od 60%. Za aktualnu godinu prognozira se 95,5%, za narednu 96,0%, što je više od prvobitnih proračuna. Skočiće i deficit budžeta. Samoj Francuskoj Evropska komisija je predvidela pad ekonomije 2013. godine za 0,1%, a po prognozama MMF on će izneti čak 0,2%. Nezaposlenost u Francuskoj će rasti ne samo ove godine, već i sledeće: 10,6% 2013. godine i 10,9% 2014. godine. Pogoršanju situacije u Francuskoj, i u zoni evra doprinose trvenja u osi Berlin-Pariz. Oland se zalaže za osiguranje rasta ekonomije, a kancelar Angela Merkel pridržava se kursa stroge štednje. Nekih brzih rešenja o kojima sanja Oland očigledno ne može biti, smatra šef sektora za evropske integracije Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Sergej Utkin.

- Ne zavisi sve od vlasti nekog nivoa, bilo da je to pojedina država EU ili briselski odrgani, kaže ekspert. I kada se govori o rastu, on nikako ne može da osigura administrativno. Na kraju rešavaju dubinske tendencije. U mnogim pogledima jednostavno je potrebno vreme da se ekonomija vrati u normu.

Nesumnjivo mnogi eksperti ističu pozitivne tendencije u razvoju ekonomije zone evra. Ali teško da su ove tendencije posledica veštačkog optimizma činovnika i političara, ma koju dužnost da oni zauzimaju.

Oleg Severgin,