Festival Ogledalo: Kuda teče Volga?

Gran-pri Sedmog Međunarodnog festivala Ogledalo koji nosi ime Andreja Tarkovskog dobila je debitantkinja u dugometražnom filmu. To je kineska režiserka Huang Či koja je snimila film Jaje i kamen. Osim nje, nagradu su dobili filmovi iz Austrije, Slovačke, Rusije. Festival je završen u domovini velikog režisera 20. veka u Ivanovskoj oblasti.

Kineskinja je snimila ženski film, ali surov. Ipak članovi žirija jednoglasno su dali palmu prvenstva priči o 14-godišnjoj Hunguj koja živi bez majke u kući svoje tetke, oseća teškoće zbog siromaštva i istinski se raduje susretima sa drugom iz detinjstva. Napraviti ovakvu pričuna filmu veliki je rizik, ali Huang Či je uspešno sa tim izašla na kraj. Po nagradu mlada dama je izašla sa malom ćerkom na rukama u pratnji muža. Ja samo učim, učim od Tarkovskog, uzviknula je pobednica. Vrlo volim njegove filmove i srećna sam što sam pobedila u njegovom zavičaju.

Mesto gde čovek odraste u mnogome formira estetiku njegovog stvaralaštva, ova ideja se vrlo slaže uz festival koji odlikuje posebna atmosfera. Ona je određena ritmom života ruske provincije, lepotom ruskih pejzaža. I autoe filmova privlači upravo to: ime Tarkovskog i susret sa onim što je rodilo njegovu poetiku. Režiser austrijskog filma Sjaj dana koji dobio je specijalni pomen žirija i nagradu Udruženja filmskih kritičara Rusije, Rajner Firmel u intervjuu za Glas Rusije rekao je:

- Oduševljen sam i potresen vašom zemljom, lepotom ovog mesta. Za mene je velika čast da budem pozvan na festival Tarkovskog. Njegovo ime ima veliki značaj za filmske stvaraoce iz čitavog sveta, i svetska kinematografija ne postoji bez Tarkovskog. To što mi je pošlo za rukom da psoetim njegov zavičaj izuzetan je doživljaj za mene.

U filmu Sjaj dna o uspešnom mladom glumcu i skitnici koji menja njegov život namerne su reminiscencije u rusku književnost. Veoma je volim, priznao je režiser. Ne govori uzalud naš glavni junak o svom radu na predstavi Braća Karamazovi, a sin drugog lika nosi ime Aljoša – još jedan pozdrav Dostojevskom. Zanimljivo je da je žiri nagradio još jedan austrijski film – Vojnik Žanet. Njegov autor Daniel Hesl takođe uverava da je dolazak u zavičaj Andreja Tarkovskog bio za njega veliki događaj koji ni malo ne liči na prvo putovanje po Rusiji. Prvi put Austrijac je išao šinobusom Moskva-Petuški mašrutom poznatog književnog lika iz istoimenog dela pisca Venedikta Jerofejeva.

Bukvalno svi gosti festivala su priznvali da je sastanak sa ivanovskom teritorijom proizveo na njih neizbrisiv utisak. A predsednik žirija, filmski kritičar Klaus Eder iz Nemačke opisao je utiske u lirično-komičnim tonovima.

- Doputovao sam iz Moskve autom. I to je bio divan put. Prvi ptu sam video svojim očima ono što sam video samo na filmu: šume, sela. A zatim sam došao u Pljos i video da je to još divnije nego ona Rusija koju sam zamišljao… U Pljosu smo gledali filmove u malom bioskopu Šaljapin. Kada ulaziš u njega vidiš Volgu, i svaki put ona izgleda nova: ujutru jedna, uveče druga. I uvek sam postavljao sebi pitanje: kuda ona teče?

Između ostalog publika festivala je nagradila svojim sipmatiajma ruski film Nebeske žene poljskih Marijaca režisera Alekseja Fjodorčenka. Čak bez obzira na tehnički problem: ovaj divan film-ornament koji se sastoji od 22 novele o ženama malog vološkog naroda Marijaca, publika je gledala na marijskom jeziku, bez ruskog prevoda.

Karina Ivaško,