Ruska filološka škola u Sloveniji: Dijalog kultura je uspeo

Veliki obrazovni projekat odvijao se krajem juna u Sloveniji. Prvi put u banji Čatež održana je ruska filološka škola u kojoj su učestvovala deca iz Slovenije i Rusije.
Po rečima glavnog stručnjaka Ruskog Centra za nauku i kulturu u Ljubljani Valerije Kiljpikove, ovakva ideja se pojavila još u cecembru 2011. godine.

- Radi se o tome što se u Sloveniji ovakva škola prvi put održala. Njen inicijator bio je upravo naš Centar. Svoje predloge izneli smo našim partnerima, obrazovnom centru Alfa-dijalog u Sankt-Peterburgu, koji je već 12 godina organizovao slične akcije u drugim evropskim zemljama: Finskoj, Švedskoj. Obratili smo se za podršku Fondu Ruski svet kao velikoj organizaciji koja daje grantove. Na kraju je Alfa-dijalog predao prijavu i projekat je odobren. To je bila jedinstvena mogućnost da se uči ruski i da se upozna ruska kultura, a za decu iz Rusije da se upoznaju sa kulturnom Slovenije. Između ostalog, vrlo je simbolično što je škola otvorena 25. juna, na Dan nezavisnosti Slovenije. Takođe 25. juni se smatra Danom ujedinjenja Slovena.

Glavni zadatak organizatora projekta je da se upoznaju deca iz Rusije i Slovenije, da im se pomogne da nađu dodirnu tačku dve kulture, da se pomogne dubljem razumevanju ruskog jezika i ruske kulture. Šta je pripremljeno za slovenačku decu za pet dana održavanja manifestacije?

- Časove su deci držali iskusni pedagozi, između ostalog iz peterburškog pedagoškog univerziteta Hercen i iz drugih školskih ustanova. Na primer, bio je čas o ruskom filmu na kojem je predavač Sankt-Peterburškog Instituta za pozrište i film Natalija Skorohod govorila deci o klasiku kinematografije Sergeju Ejzenštajnu i prikazivala im čuveni film Oklopnjača Potemnik. Održani su i časovi muzike na kojima su deca saznala šta je to ruska narodna pesma, šta je kompozitorska pesma. Deca iz Rusije su naučila slovenačke pesme. Održani su časovi pod nazivom Čitanje srca i razuma na kojima su stručnjaci obrazovnog centra Alfa-dijalog čitali sa decom stihove ruskih pesnika. Pri tome, mnogi stihovi su pročitani prvi put, pošto se u slovenačkoj školi uče samo osnovni pesnici – Puškin i Ljermontov, a od pisaca Dostojevski i Čehov. I često slovenački učenici ne znaju za druge klasike ruske književnosti.

Šta se može reći o rezultatima filološke škole?

- Meni se čini da su nade dece opravdane. Ona su o tome pisala u upitnicima koje su im dali organizatori škole. Svi su bili oduševljeni časovima književnosti, svi su ostali zadovoljni časovima muzičkog. Ali najzanimljivije je bilo za njih upoznavanje sa ruskim vršnjacima. Između ostalog, prvo poznanstvo organizatora sa slovenačkom decom je započelo još preko Interneta, pre otvaranja škole. Pisali su im pisma, pitali za želje. Ona su odgovarala: mi bismo hteli da se družimo sa ruskom decom, da naučimo ruske stihove, pesme, više da saznamo o ruskoj duši. I o predavačima u upitniku deca supisala: oni su bili tako dobri i tako veseli! U Sloveniji takvih nema. Tako da im se dopalo što ruski nastavnici rade sa temperamentom, sa dušom. I bilo nam je milo da gledamo slovenačku decu kako igraju u ruskim nošnjama i pevaju narodne pesme, kako oni recituju stihove. Mislim da je dijalog kultura uspeo.

Razume se, za pet dana rada škole mnogo ne može da se stigne. Ali nadajmo se da sastanak ruskih i slovenačkih učenika neće biti poslednji i da im još poći za rukom da se sretnu i da bolje upoznaju jedni druge.

Grigorij Sokolov,