Evrobondovi - instrument izlaska iz krize?

Šef delegacije Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, istupajući u Evropskom parlamentu 2.jula, obavestio je o formiranju ekspertske radne grupe, koji će u narednih godinu dana istražiti aspekte mogućnosti emitovanja zajedničkih regionalnih obveznica. Ove obveznice ili evrobondove, zagovornici emitovanja ovih hartija od vrednosti vide kao jedan od mogućih instrumenata izlaska iz dužničke krize, koja potresa evrozonu od kraja 2009.godine. Podsetimo, govorimo o krizi državnih dugova, koja se odnosi na budžetske deficite, a koji su opet nastali nedovoljnim poreskim prihodima i prekomernom potrošnjom u nekoliko mediteranskih država kao što su Grčka, Italija, Španija i Portugal.

Do sada nije postojala zajednička politika evrozone koja bi se bavila pitanjima dugova. Inače, ovi instrumenti, evrobondovi - omogućili bi da se ujednači premija na rizik za državni dug, jer se ove premije veoma razlikuju od zemlje do zemlje. Ovo bi omogućilo da se smanji opterećenje na budžete slabijih ekonomija država članica evrozone, koje su se već nekoliko puta obraćale za ne malu pomoć, između ostalog i za servisiranje sopstvenih dugova. Ipak, smanjenje opterećenja na slabije države, moglo bi opet da dovede do povećavanja opterećenja na tradicionalno jake suverene ekonomije. Projekat o kojem se diskutovalo veoma je sporan i do sada je Nemačka odbijala njegovu primenu.

O perspektivama ove moguće mere, sa dozom skepse, govori dr Miroslav Prokopijević, sa beogradskog Instituta za evropske studije:

- Bilo je i ranije predloga da se uvode evrobondovi. Međutim, do sada su ti predlozi nailazili na loš prijem kod onih koji bi trebalo da finansiraju, odnosno da stanu iza toga. A to su najpre ove fiskalno zdravije zemlje poput Nemačke, Austrije, Finske, Holandije itd. Problem sa evrobondovima je što nastavljaju sistem podsticaja u kojem zemlje u teškoćama nemaju podsticaja da se menjaju, a što teret čitave operacije pada na sve manji broj zemalja. Tako da evrobondovi, i ako budu u nekom trenutku pušten ida finansirali zemlje u teškoćama biće to znak eskalacije evrokrize i biće isto tako znak da zemlje članice EU pokušavaju da većim jedinstvom na neki način održe evro.

Mislim da čak i ako to budu radili, čak i ako se povuku najradikalniji koraci- a to je formiranje fiskalne, odnosno poreske unije, da to može kupiti neko vreme, ali da to neće rešiti problem evro zone. A tri su ključna problema: prvo- ko će platiti dugove, drugo- kako očuvati fiskalnu discplinu i treće- najvažnije, kako povećati konkurentnost zemalja u problemu.

Nešto optimističniji stav ima još jedan ekspert za ekonomska pitanja EU, profesorka Univerziteta u Podgorici, Prof. dr Gordana Đurović:

- Evrozona reflektuje svoje signale širom evropskog kontinenta. Od maja 2010.godine, čitav je instrumentarij novih mehanizama i mera u okviru makroekonomske koordinacije politika primenjen, kako bi se predupredili negativni efekti ekonomske krize koja već u drugom talasu zapljuskuje evropske zemlje. U tom smislu Evropska komisija je preko fiskalnog pakta bankarske unije Evropskog semestra i mehanizama direktne finansijske podrške dražvama članicama uz stroge mere štednje pokušavala da predupredi dalje pogoršavanje fiskalnih indikatora. Međutim, vidimo da je situacija u evrozoni i dalje vrlo ozbiljna i da prognoze oporavka svakako nisu prdviđene za ovu godinu, već za sledeću i to je predviđen tek blagi oporavak.

Naravno, situacija nije jedinstvena, ali ta distinkcija na Mediteran i obodne zemlje u odnosu na centralne sile evro zone, sve je prisutnija. U tom smislu, svaki dogovor država članica evrozone, preko centralnih banaka i kroz mehanizam koordinacije politka Evropske komisije je dobrodošao. Svaki takav dogovor govori zapravo o posvećenosti centralnih banaka evropskih država da zajednica ostane u onoj dubini integracija koja je danas prisutna. Samo snaženje mehanizama integracije omogućava da se kriza prevaziđe.

Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu, u toku istog istupanja pred Evropskim parlamentom, obavestio je javnost o formiranju 12-člane radne grupe. Zadatak za ovih 12 eksperata je da prouče sve aspekte i daju preporuke u vezi sa eventualnim emitovanjem jedinstvenih regionalnih obligacija. Vreme će pokazati, koliko su, za sad predviđene mere, zaista efikasne.

Jovana Vukotić,