Bo Meklelan: treba da sačuvamo tradicionalne zanate

Uoči simpozijuma „Globalni razum“ koji je danas počeo u Jekaterinburgu, gradu koji se kandidovao za domaćina EKSPO-2020, „Glas Rusije“ je rezgovarao s učesnikom foruma, svetski poznatim dizajnerom svetlosti Boom Meklelanom koji je ovako ocenio šanse uralske prestonice

- Jekaterinburg sigurno ima određenog šarma. Još uvek slabo poznajem grad, ali je na mene ostavilo utisak to koliko je otvoren za druge kulture i druge nacionalnosti. Mislim da ima dobre šanse.

Kada biste imali mogućnosti da svoja dela predstavite na Svetskom sajmu šta bi to bilo?

- Imao sam prilike da radim u različitim krajevima zemaljske kugle. Jednom sam se upoznao s kineskim majstorom koji je pravio neverovatno lepe grejalice na ćumur od bambusa. Tehnologija njihove izrade se u njegovoj porodici prenosila s kolena na koleno dobrih 400 godina. Međutim, ovaj majstor danas nema kome da prenese svoje tajne. To je, nažalost, jedan od plodova globalizacije: mladi ljudi više vole da rade u fabrikama i ne zanimaju se za porodične poslove.

Treba da pronađemo način da sačuvamo tradicionalne zanate, da ih ne prepustimo zaboravu. U svom poslu često pokušavam da objedinim stare tradicije i moderne tehnologije. Zato bih, kad bih imao prilike da napravim nešto za Svetski sajam, uzeo lep stari zanat i osmislio bih ga uz pomoć savremene tehnologije.

Gigantska svetlosna instalacija koju je Maklelan napravio 2010. godine Reflective Flow, teška 25 tona, dospela je u Knjigu Ginisovih rekorda kao najveći luster na svetu. Dizajnom svetiljki Bo Maklelan je počeo da se bavi relativno nedavno. U rodnoj Škotskoj je pisao pesme i pevao je, ali je zatim odlučio da otputuje. U portugalskom gradiću Luleu Bo Maklelan se bavio umetničkim kovanjem: njegove gvozdene statue i kovane kapije ukrasile su letovališta na južnoj obali Portugalije. Ne napuštajući kovački zanat Meklelan je iskušao svoje snage kao dizajner dekoracija za filmove, pa čak i kao režiser. Međutim, za njega je bila sudbonosna narudžbina ogromnog kovanog lustera. Na sajmu u Milanu dugo je s oduševljenjem proučavao štand nemačke kompanije Bumberg, velikog proizvođača pribora za rasvetu. Pola godine kasnije napravio je prvu LED-svetiljku. O Maklelanu je počelo da se priča i kompanija Bumberg ga je unajmila u svojstvu dizajnera. S njom sarađuje i danas.

Vi ste čovek koji se okušao u mnoštvu profesija. Da li po Vašem mišljenju budućnost pripada stručnjacima širokog profila ili je bolje koncentrisati se na jednoj stvari?

- Da bi čovek postigao uspeh u nečemu pre svega treba da voli ono što radi. Posao nije samo struka, već stil života. Ako možete da nađete posao koji vam odgovara i da mu priđete s neobične strane koju drugi još nisu isprobali, imaćete uspeha bilo čime da se bavite. Šta sve nisam isprobao – od muzike i vajanja do režisure. Međutim, svi moji poslovi su bili vezani za isti deo mog mozga, svi su bili vezani za umetnost.

U jednom intervjuu ste rekli da je vrlo važno da čovek ume brzo da se prilagođava u uslovima globalizacije. Šta sadrži pojam „brze adaptacije“ za čoveka od umetnosti?

- Mislim da je važno da se sećamo ko smo, da je važno da svaka zemlja sačuva svoju samosvojnost. Međutim, uticaj različitih kultura na umetničke forme istovremeno otvara put za nove mogućnosti. Na primer, trenutno sarađujem s kineskim majstorom za kaligrafiju koji je u svoj stil dodao zapadnu tehniku. Zahvaljujući tome, njegovi radovi su nam, naravno, postali pristupačniji i shvatljiviji. Ujedno, njegova umetnost je u stanju da probudi u gledaocu novo zanimanje za iskonsku kinesku kulturu.

Aleksandra Zobova,