Turska ne priznaje egipatske promene

Premijer Turske Redžep Erdogan je odbio da prizna legitimnim predstavnikom Egipta Muhameda el- Baradeija, nedavno imenovanog za potpredsednika Arapske Republike. Redžep Erdogan je izjavio da i dalje smatra predsednikom Egipta Muhameda Mursija, koji je pobedio na izborima 2012. godine.

Premijer Turske Redžep Erdogan je odbio mogućnost kontaktiranja sa potpredsednikom Egipta Muhameda el-Baradeijem čak ni putem telefona, jer su, podvukao je on, Muhameda el-Baradeija imenovale vlasti, koje su na čelu zemlje usled državnog udara. Turski premijer je istakao da Egipćani neće ostati kod kuće, pa će početi borbu protiv državnog udara. U ovim rečima je nada da će se na vlast vrtiti Braća-muslimani, s kojima su Turci uspešno sarađivali. Međutim, raspored snaga u regionu se promenio nepovratno, - smatra direktor Centra Bliskog Istoka Međunarodnog instituta najnovijih država Stanislav Tarasov.

- Raspala se alijansa Turska-Egipat, u koju se uzdala Ankara. Reč je o tome da je islamistička vladajuća Partija pravednosti i razvoja u Turskoj stupila u taktičku alijansu s Braćom-muslimanima u Egiptu. Kada je tamo pobedio Mursi, oni s su bili uvereni da će moći da postanu dominirajuća snaga u tom regionu. Danas se alijansa raspala, otišle su na stranu države Persijskog zaliva, te se Turska našla u spoljnopolitičkoj izolaciji.

Turska se pogrešno opredelila i u spoljnoj, i u unutrašnjoj politici. Sada je njen položaj dosta slab da bi njeno mišlenje uzimali u obzir, - smatra ekspert Instituta strateških procena i analiza Sergej Demidenko.

- Na situaciju u Egiptu utiču druge međunarodne snage. Glavnu ulogu igra Saudijska Arabija, koja je u Egiptu pobedila Katar u konkurenciji, kao i države Persijskog zaliva, koje slede saudijsku politiku – to su OAE i Kuvajt. Na kraju krajeva će Turska morati da kontaktira s egipatskim rukovodstvom, nema kud.

I sam Egipat nije više onaj, koji je bio pre dve godine. Od osnovnog pretendenta za ulogu regionalnog lidera se on pretvorio u zemlju-recipijenta međunarodne pomoći. Bez finansijske podrške spolja Kairo nije u stanju da nahrani svoj narod, a da ne govorimo o održavanju obećanih reformi. Saudijska Arabija, OAE i Kuvajt su već objavili o svom rešenju da usmere privremenim vlastima Egipta pomoć u iznosu 12 milijardi dolara. SAD, koje se nisu opredelile sa svojim stavom prema hapšenju Muhameda Mursija, takođe ne nameravaju da obustave finansijsku podršku Kairu. Ako bi Egipat ostao nasamo sa svojim problemima, to bi negativno uticalo na čitav region, - ističe orijentalista Sergej Demidenko.

- Situacija u Egiptu sa 85 miliona stanovnika će sigurno ozbiljno uticati na situaciju u arapskom svetu, destabilizirajući situaciju oko zemlje. jer je blizu Izrael. Ako se u Egiptu budu pojačala ekstremistička raspoloženja, to će se odraziti i na njemu. Situacija na Sinajskom poluostrvu će biti složena. Islamisti iz Egipta će se razići u različite zemlje.

Rešenje pitanja o stabilizaciji situacije u zemlji i saradnji sa svetskom zajednicom sada spada u resor nove vlade Egipta. Ona se sastoji uglavnom od ekonomista i tehnokrata. Od vlade Mursija u njoj je ostalo 3 čoveka – šef MUP, ministar turizma i ministar odbrane Abdel Fatah al-Sisi, koji je bio na čelu vojnog udara. Islamisti nisu u sastavu nove vlade, što im omogućuje da izjave o nenom nepriznanju.

Natalija Kovaljenko,