Patrijarsi se okupljaju u Moskvi

Narednih dana će ruska prestonica postati mesto susreta patrijarha. Prvojerarsi 8 od 15 pomesnih pravoslavnih crkava stižu u Moskvu za proslavu 1025. godišnjice Krštenja Rusije. Svečanosti će početi 24. jula liturgijom u hramu Hrista Spasa, zatim će se nastaviti u Kijevu i Minsku. Patrijarh Kiril se već sastao s nekim prvojerarsima i razmotrio pitanja uzajamnih odnosa Crkava i naroda.

To, što je većina pravoslavnih patrijarha stigla u Rusiju radi svečanosti u čast jubileja Krštenja Rusije, ustvari, rođenja Ruskog pravoslavlja, veoma je značajno, – istakao je patrijarh Kiril.

- Kontaktiranje prvojerarha pomesnih pravoslavnih crkav, njihovi bratski odnosi imaju ogroman značaj za jedinstvo pravoslavlja i učvršćenje snage našeg zajedničkog svedočanstva o Hristu. 1025. godišnjica Krštenja Rusije je važan period naše istorije. Pre 25 godina svi smo slavili 1000. godišnjicu Krštenja Rusije. Onda su svi osećali da se u životu Sovjetskog Saveza dešava nešto novo. Niko nije znao kuda ide zemlja, šta će biti sa Crkvom. Međutim, ljudi su imali velike nade. Bez obzira na to, Crkva tada nije bila slobodna. Svečanosti su se pretvorile u ogromnu manifestaciju vere, koja je skriveno živela u našem narodu.

Posle nje dve i po decenije RCP se nalazila u stanju preporoda posle decenija proganjanja. Međutim, ona je mnogo učinila ne samo za druge pomesne crkve, već i za učvršćenje prijateljskih i bratskih uzajmanih odnosa među narodima i državama. Pred mikrofonom je patrijarh Jerusalimski Teofil Treći.

- Naš dolazak u Moskvu ima ogroman značaj za sve hrišćane Bliskog Istoka. Došavši ovamo, mi smo ne samo poslali poruku svetu o jedinstvu i snazi pravoslavlja, već i pružili nadu da nismo sami, da pravoslavne crkve osećaju naše radost i bol zajedno s nama. Stanovnici Bliskoistočnog regiona i hrišćani, i oni, koji to nisu, danas povezuju velike nade sa Rusijom i ruskim pravoslavljem.

Svoju zahvalnost Rusiji i RPC je izrazio prvojerarh Kiparskog pravoslavlja arhiepiskop Hrizostom.

- Tokom više godina ruska država pruža podršku našem manjem ostrvu. Mi smo zahvalni na osetnom doprinosu rešavanju Kiparskog problema. Uvereni smo da ćete uvek podržavati nas u traženju pravednih puteva njegovog rešavanja.

Posebna poseta je dolazak 80-godišnjeg prvojerarha Gruzijske pravoslavne crkve katolikosa-patrijarzha Ilije Drugog, koji je došao bez obzira na složene državne odnose između Rusije i Gruzije. Međutim, poslednjih godina upravo crkvena diplomatija je uspela u zbližavanju obe zemlje. Prvo, to je pitanje regulisanja crkvenog života u Abhaziji: pre gruzijsko-abhaskog konflikta 1992.-1993. godine republika se nalazila u duhovnoj jurisdikciji Gruzijske pravoslavne crkve. Danas status Abhaskog pravoslavlja nije regulisan, jer sveštenici-Abhazi ne žele da se nalaze pod duhovnim omoforom Gruzije.

Aktuelno je i pitanje prenošenja posmrtnih ostataka gruzijskih careva – Vahtanga Šestog i Tajmuraza Drugog. Još u novembru 2011. godine se Ilija Drugi obratio sa molbom o prenosu ostataka tih careva iz Uspenske saborne crkve u Astrahanju, gde su oni bili sahranjeni, u Gruziju. S obzirom na to da to složeno pitanje traži javno razmatranje, pri moskovskoj Patrijaršiji bila je stvorena specijalna radna grupa, koja se sastoji od sveštenstva, naučnika i društvenih delatnika obe zemlje. Danas je svima kao nikada ranije potrebno biti zajedno, - uveren je gruzijski prvojerarh.

- Živimo u vreme, kada mnoge vrednosti gube svoju snagu. Ustvari duhovne u kulturne vrednosti će spasti naše narode. Naša kultura, naša književnost sve to treba sačuvati da bi naše crkve i narodi mogli da se razvijaju u budućnosti.

Sutra će patrijarsi zajedno učestvovati u bogosluženju u čast 1025. godišnjice Krštenja Rusije i jedinstva pravoslavnog sveta.

Milena faustova,