Ulagači Kiparske banke gube novac

Veliki ulagači Kiparske banke gube skoro polovinu neosiguranog dela svojih depozita. To će se uticati uloga iznad sto hiljada evra. Umesto otpisanog novca klijenti će dobiti akcije i konvertibilne obligacije banke. Na takve mere vlasti Kipra moraju da se odluče kako bi zadovoljile zahteve velike trojke kreditora – Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Između ostalog u ministarstvu finansija zemlje konačna odluka o razmerama otpisivanja još nije donela.

Najveća Kiparska banka otpisaće od neosiguranog dela depozita 47,5%. Ovo su saopštila kiparska i grčka izdanja posle pregovora ministarstva finansija i Centralne banke Kipra sa trojkom kreditora. Kasnije je ministarstvo finansija zemlje negiralo ovu informaciju, saopštivši da će konačna odluka biti doneta ove nedelje. Komentariše direktor departmana za upravljanje aktivima i istraživanje tržišta Moskovskog centra fondova Iljja Sizov.

- U datom slučaju pojavila se neka određenost. Zaista su ulagači izgubili, ali oni sada znaju koliko su izgubili. Uzimajući u obzir raspoloženja u zoni evra i želju da nekako pomognu Kipru, moguće, najgore je već prevladano. Kao što se zna, tržišta brzo zaboravljaju. I posle izvesnog vremena sve će se malo smiriti. Uzimajući u obzir da je na Kipru povoljno administriranje, ulagači će se tamo vratiti.

Otpisivanje velikih depozita je prinudna mera. Ona će se preduzimati u okviru programa oporavka Kiparske basnke koji zahteva trojka kreditora. Rnije 37,5% neosiguranih depozita već je pretvoreno u akcije. A dobijeni novac koji je dobio naziv suma viška, prebačen je u osnivački kapital banke. Sada će se konvertovati još 10% depozita, 5% će se prevesti u akcije, a još 5% u konvertibilne obligacije. Između ostalog veliki ulagači su znali da su veliki depoziti na Kipru vezani za velike rizike.

Sanacija Kiparske banke i pažljivo praćenje banaka zemlje od strane trojke kreditora pomoći će Kipru da spase svoj finansijski sistem. Osim šišanja velikih uloga centralni evropski ofšor dobija još 7 milijardi pomoći od međunarodnih investitora, prve tri milijarde su bile prebačene u junu. Ukupno se potrebe Kipra za finansiranjem procenjuju na 23 milijarde evra. I bez podrške od strane kreditora bankrotstvo zemlje je neizbežno. Najviše od odluke da se banke spasu na račun ulagača postradali su ruski građani, koj8ima na Kipru pripada oko pola depozita po podacima kiparskih vlasti. Tačna suma uloga ruskih građana nije poznata, ali u bankama Kipra po proračunima eksperata može da se nalazi oko 30 milijardi evra. Posle „šišanja“ u zamenu za ktive ruski građani mogu da postanu vlasnici kontrolnog paketa Kiparske banke. Negodovanje ruskih ulagača je podstaklo vladu zemlje da se unapred izvini za svoja dejstva i da predloži osim akcija problemtične banke državljanstvo i poreske olakšice. Ali to je pre imidž potez nego prava nadoknada, smatraju eksperti i predviđaju zalazak Kipra kao ofšora, čak u dugoročnoj perspektivi. Situacija sa Kiparskom bankom je uticala i na odnose u bankarskom sistemu čitave zone evra. I ako je za sada spas zemlje pomoću uvođenja poreza na uloge neviđen slučaj, niko ne isključuje da će on biti ponovljen u drugoj tački Evrope.

Tatjana Golovanova,