230. godišnjica Georgijevskog traktata

Pre 230 godina, 4. avgusta 1783. godine, između Ruske imperije i Kartli-Kahetinskog carstva bio je potpisan Georgijevski traktat. On je odredio dalju perspektivu priključenja razjedinjenih gruzijskih kneževina Rusiji.

Odluka kartli-kahetinskog cara Iraklija Drugog, koji se opredelio za vojno-politički savez pod okriljem ruske krune, bila je potpuno osnovana. Tokom tri stoleća posle pada Vizantijske imperije Zakavkazje, odvojeno od čitavog hrišćanskog sveta, bilo je arena borbe za gospodstvo između Turske i Persije. Izaći iz veoma teške situacije razorena Gruzija je mogla samo uz pomoć Ruske imperije, koja je imala u to vreme mnogo sjajnih vojnih i diplomatskih pobeda. Georgijevski traktat je bio izvrstan događaj, koji je udario temelj očuvanju gruzijske nacije, - tvrdi rukovodilac Centra problema globalizacije Aleksandar Čačija.

- Pre potpisivanja traktata je u Kartli-Kahetinskom carstvu živelo, prema procenama naučnika, najviše 250 hiljada ljudi. U Zapadnoj Gruziji, podeljenoj na Imeretinsko carstvo, Abhasku, Megreljsku, Gurijsku kneževinu, živelo je oko pola miliona ljudi. Posle 150 godina ukupan broj stanovnika Gruzije iznosio je 5,5 miliona. Faktički su Gruzijci bili na rubu nestanka. Da se situacija u Gruziji nastavila u toku 30-40 godina, danas ne bi bilo govora o gruzijskoj naciji kao o postojećem kulturno-istorijskom fenomenu.

Detaljni pregovori o uslovima traktata su vođeni od decembra 1782. godine, kada se gruzijski car obratio Katarini Drugoj sa molbom o pokroviteljstvu. Dokument, potpisan od strane predstavnika dve zemlje u Georgijevskoj tvrđivi, nije predviđao priključenje Ruskoj imperiji. To se desilo posle 20 godina, posle ponovne molbe Kartli-Kahetinskog carstva već ruskom caru Aleksandru Prvom, - objašnjava direktor Instituta zemalja ZND Konstantin Zatulin.

- Dva puta su molbe bile odbijene u vezi sa time što bi to potražilo od Ruske imperije velike napore, sredstva i ljudske živote. Međutim, pobedili su zajednička religija i hrišćansko milosrđe prema Gruziji, koja je preživela razornu persijsku najezdu 1796. godine. Početkom 19. veka je Kartli-Kahetinsko carstvo ušlo u sastav Ruske imperije. U vezi sa time su svi gruzijski knezovi dobili ista prava, koja su imali ruski knezovi. Usled priključenja male Gruzije broj plemića se u Rusiji udvostručio.

Priključenje Kartli-Kahetinskog carstva Ruskoj imperiji je bilo opravdano, - smatra rukovodilac Centra problema globalizacije Aleksandar Čačija.

- Iraklij Drugi je bio veliki car, ali je ostavio preneražujući po svojoj neprikladnosti za uslove tog vremena zakon o prestolonasleđu, u skladu sa kojim čitavo njegovo ogromno potomstvo, svi unuci su imali pravo da naslede presto, svako je mogao da odvoji neki deo i proglasi sebe mesnim carem. Taj proces je mogao da vodi ogorčenim međusobnim borbama, šta bi se završilo aneksijom od strane Irana.

Posle priključenja Kartli-Kahetinskog carstva jedinstvenom državnom prostoru Rusije, u sastav Rusije su ušle Imeretija, Megrelija, Gurija i Abhazija. Ideje Georgijevskog traktata su doprinele ne samo očuvanju nacionalnog identiteta naroda Gruzije, već i odredile njen evropski pravac razvoja.

Mihail Aristov,