Kina gradi flotu otvorenog mora

Kina gradi flotu otvorenog mora. Istupanje Si Đinpinga o pretvaranju Kine u jaku pomorsku silu na kolektivnoj obuci članova Politbiroa CK KPK svedočanstvo je kontinuiteta pomorske strategije koju sprovode razne generacije kineskog rukovodstva. Pri tome izjave o posebnoj pažnji jačanju pozicija Kine u svetskom moru omogućava da se izvedu određeni zaključci o neizbežnoj evoluciji kineske spoljne politike.

Si Đinping je takođe govorio o važnoj ulozi koju će igrati svetsko more u osiguranju ekonomskih interesa i nacionalne bezbednosti Kine. Smatra se da će korišćenje morskih resursa biti u perspektivi važan izvor napretka za ekonomiju zemlje. Ipak retorika kineskog rukovodstva daleko izlazi van okvira razmišljanja o svrsishodnosti korišćenja resursa svetskog mora. Posebna pažnja se poklanja uvećavanju mogućnosti zemlje u zaštiti svojih prava na more. Kinesko rukovodstvo poklanja veliki značaj vojnom aspektu izgradnje jake pomorske sile.

Pojava globalnih ekonomskih interesa u državi uvek ide rame uz rame sa proširenjem sfere njenih političkih interesa i izgradnjom okeanske vojno-pomorske flote. Izgradnja snažne okeanske flote uvek će se videti kao izazov zemljama koje određuju tekući svetski poredak, nezavisno od bilo kakvih izjava i opravdanja koja se podvode pod tu izgradnju.

1898. godine nemački kajzer Vilhelm Drugi je izrekao čuvenu frazu da budućnost Nemačke leži na vodi. Te godine nemački parlament je usvojio čuveni Prvi pomorski zakon, koji je označio ubrzanu izgradnju vojne flote. Nadalje se to pretvorilo u vojno-pomorsko suparništvo sa Velikom Britanijom.

Tvorac nemačke flote otvorenog mora admiral Alfred fon Tirpic, govoreći u parlamentu, rekao je: Pomorski interesi Nemačke su porasli od doba osnivanja imperije na sasvim neočekivani način. njihovo oiguranje je za Nemačku pitanje života. Ako se ometu ili ozbiljno oštete ovi pomorski interesi, zemlja će krenuti u susret prvo ekonomskom, a zatim i političkom nazadovanju.

Interesantno je porediti to sa fragmetnom izlaganja Si Đinpinga: Uloga mora u strukturi razvija nacionalne ekonomije i njene otvorenosti prema spoljnom svetu postaje sve važnija, ona pruža sve osetniji uticaj na pitanja zaštite državnog suvereniteta, bezbednsoti i interesa razvoja, koa i na izgradnju ekološke civilizacije. U međunarodnoj konkurenciji u političkoj, ekonomskoj, vojnoj, tehnološkoj sferi strateška uloga mora takođe očigledno raste.

Reč je o raznim zemljama i raznim istorijskim epohama, ali uz sve razlike u retorici, smisao ostaje prethodni. Kao i Nemačka pred Prvi svetski rat, Kina u kontekstu brzog ekonomskog napretka i ograničenosti sopstvenih resursa sve više zavisi od stranih tržišta i stranih sirovina. Poput Nemačke, mesto na svetskim tržištima i dostup neophodnim sirovinskim aktivima Kina treba da osvoji u žestokoj konkurenciji sa zapadnim kompanijama. Na ovu konkurenciju vrše uticaj ne samo politički, već i vojni faktori.

Zapadna intervencija u Libiji i pad režima Moamera Gadafija naneli su kineskim građevinskim kompanijama koje su radile u toj zemlji štetu od 16,6 milijardi dolara, 35000 kineskih građana je moralo hitno da se evakuiše. Ako Kina i dalje bude nesposobna da zaštiti svoje strane ekonomske interese političkim i vojnim metodama, od određenog trenutka njeni planovi globalne ekonomske ekspanzije će se suočiti sa neprevladivim ograničenjima.

Kina je već pristupila izgradnji svoje flote otvorenog mora, uključujući nosače aviona, nuklearne podmornice, razarače sa krstarećim raketama i velike desantne brodove. Za sada se ovi napori Kine nalaze u ranom stadijumu. SAD još ne vide u tome razloge za zabrinutost i u američkim vojno-političkim krugovima nema jednoznačnog mišljenja kako treba reagovati na kineske vojno-pomorske ambicije. Slična je reakcija postojala i kod vodeće sile 19. veka Engleske kada je Nemačka počela trku u naoružavanju na moru. Ali nadalje stalni napredak nemačke ratne mornarice je postao jedan od glavnih faktora koji su izazvali zabrinutost Engleza i jedan od najvažnijih uzroka sukoba među ovim državama.

Razume se, Kina s početka 21. veka ne liči na Nemačku s početka 20. veka. Po većini parametara i kinesko-američki konflikt nije predodređen. Istovremeno logika ponašanja strana po pitanjima razvoja ratne mornarice tada i sada može da bude neobično slična.

Vasiliij Kašin,