Kako crtaju pesnici

Sedmi po redu Festival kolekcija savremene umetnosti koji će se održati u Moskvi od 9. avgusta do 5. oktobra, biće, po svemu sudeći, upečatljiv i raznovrstan: savremeno jermensko slikarstvo, moskovski pop-art 70-ih godina, najnovija umetnost iz Holandije.

Jednu od najzanimljivijih izložbi pripremio je za festival moskovski Literarni muzej zajedno sa privatnim kolekcionarima. Izložba se naziva Crteži pesnika, ona obuhvata 20. vek i polako prelazi u 21. Muzej pruža istorijski deo – predstavlja eksponate koji spadaju u prvu polovinu 20. veka, a sakupljači uglavnom eksponate iz nedavne prošlosti i iz dananjeg vremena.

Glavni utisak sa izložbe je da ruski pesnici 20. veka nisu izgubili ni interesovanje, ni sposobnosti za slikanje – sve ono po čemu su bili poznati pesnici 19. veka. Oni su takođe majstorski crtali na marginama rukopisa i čak su pravili samostalna grafička dela. Na primer, Nobelovac Josif Brodski. Njegovi crteži po maniru najviše podsećaju na skice velikog ruskog pesnika Aleksandra Puškina, smatra istoričar umetnosti Era Korobova. Ona kaže da se upoznala sa Brodskim u Peterburgu još krajem 50-ih godina i da joj je on često poklanjao svoje skice.

- Deo crteža pravio je u beležnicama koje je uvek nosio u džepu. On ih je poklanjao. I kasnije, kada je otputovao u inostranstvo, rukopisni materijali su bili dati ocu, a crteži meni.

Kada pogledate izložbu Literarnog muzeja, možete da dođete do zaključka da je među pesnicima s početka 20. veka svaki drugi bio slikar. Odlično su crtali Valerij Brusov i Andrej Beli, neobične akvarele je pravio Maksimilian vološin. A Velimir Hlebnjikov je pretvarao svoje tekstove u vizualne objekte. Za ruske futuriste je teško reći šta je za njih bilo prvobitno – poezija ili slikarstvo. David Burljuk, na primer, smatra se jednim od uglednih predstavnika upravo likovne ruske avangarde, a počeo je kao pesnik. Vladimir Majakovski je naprotiv u poeziju došao preko slikarstva.

Vladimir Majakovski nije prestajao da crta čitavog života, on se smatra jednim od osnivača sovjetskog plakata – vizualno-poetskog propagandnog žanra. Stalno je crtao i sovjetski pesnik Eduard Bagricki. U njegovim radnim sveskama su portreti revolucionarnih vojnika i kolega iz literarnog ceha, konji koji jure, ptice u letu, jedra ispunjena vetrom... Ekspresija, kretanje, proboj – sve kao i u samoj poeziji Bagrickog. Slikarstvom se bavi i poznati pesnik avangardista današnjice Konstantin Kedrov.

- Slikarstvo je prejaka reč, to su pre ilustracije za moje stihove. Imamo mnogo prijatelja umetnika i uvek kada im dođem oni mi kažu: Šta ima veze, uzmi i naslikaj nešto. I svaki put nešto ispadne.

Uopšte spektar likovnih radova ruskih pesnika koje će predstaviti Festival kolekcija savremene umetnosti vrlo je širok. I kako bi se stekao maksimalno potpun utisak o toj strani stvaralaštva domaćih psenika, najbolje je posetiti izložbu lično.

Tatjana Zavjalova,