Hasan Rohani: nova nada u popuštanju napetosti

Po svemu sudeći, odnosi Irana i Zapada ulaze u fazu izvesnog popuštanja napetosti. U svakom slučaju novo iransko rukovodstvo demonstrira spremnost za pregovore, a Zapad je primoran da se smeška zauzvrat.

Primer prinudne miroljubivosti pokazao je ministar inostranih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg, koji je tokom svoje diplomatske karijere bio dosledni pristalica stroge linije u pogledu Irana. Ali sada je ministar izjavio da je neophodnan hitan progres kako u britansko-iranskim odnosima, tako i po pitanju pregovora o nuklearnom programu Irana. Povoz za optimizam evropljani vide u figuri novog iranskog predsednika Hasana Rouhanija. Odmah posle stupanja na dužnost on je izjavio da je Teheran spreman da učini svoj nuklearni program još transparentnijim, i obeća da će raditi u konstruktinoj saradnji sa ostalim svetom. Novi predsednik je nazvao međuanrodne sankcije uvedene protiv Irana nepoštenim i obećao je da će tražiti njihovo ukidanje. To je najveća glavobolja Rouhanija. Ekonomija Irana se nalazi, po nekim ocenama, u predinfarktnom stanju upravo zbog ekonomskih sankcija. To shvata ne samo predsednik, već i obični Iranci, koji smatraju da oštru konfrontaciju na međunarodnoj areni treba okončati.

Rohani je spreman da razgovara sa Zapadom. I Zapadu ne ostaje ništa drugo osim da podrži dijalog koji je označen. Između ostalog mnogi eksperti smatraju da u suštini situacija će ostati kao i ranije. Kako smatra ekspert za probleme Centralne Azije i Bliskog Istoka Semjon Bagdasarov:

- Iran neće odustati od nuklearnog programa. On će ga nastaviti. Menja se samo retorika. Ako je Ahmadinedžad imao vrlo žestok stav, Rouhani poziva na neke pregovore. Na Zapadu to odlično shvataju. Ali Evropa nije spremna za zaoštraanje odnosa sa Iranom, što može da dovede do vojnog konflikta. Zato su evropljani uzeli tajm-aut i pokušali da ublaže situaciju. Ali rezultat će biti isti kao i ranije.

Mnogi smatraju Rohanija reformatorom, mada je takođe teško nazvati ga liberalom. U svakom slučaju podržavaju ga umereni konzervativci, koji vide u novom predsedniku nadu za spas režima od daljeg pada autoriteta zbog ekonomskih i spoljnopolitičkih problema. Po mišljenju glavnog urednika portala Tera Amerika Borisa Mežujeva:

- Problem se sastoji ne u tome da li Rouhani poseduje realnu vlast. On nikada ne bi postao predsednik da se teokratsko rukovodstvo Irana skeptički odnosilo prema njegovoj kandidaturi. I ako je Rouhani ipak zauzeo predsedničku fotelju, znači režim je spreman da se odluči na ublažavanje stava o nuklearnom programu. Mišljenje Rouhanija odražava stanje umova unutar vladajuće elite Irana. Šta više, izbor Rouhanija faktički produžava još pre godinu dana označenu liniju SAD na politički dijalog sa Iranom. To još nije popuštanje. Ali to je želja da se nađe kompromis. Britanija pokušava da iskoristi taj talas i da se kreće možda malo isprad svog prekookeanskog partnera.

Naravno, Zapad teško da će promeniti svoj pravi odnos prema iranskom režimu. Sa Rouhanijem ili bez njega Iran ostaje teokratija, vrlo daleka od standarda demokratije evroatlantskog tipa. Znači, ova država i dalje je na čelu spiska kandidata za revoluciju u boji. Ipak događaji u poslednje vreme su pokazali da je iransko društvo spremno na reforme, čija socijalna baza postaje iranska inteligencija, studenti, krupni i srednji biznismeni. I Zapad je rešio da podrži dijalog sa Iranom, privremeno da odustane od pretnji kako bi ugodio svetskom javnom mnjenju i sa slabom nadom da će Iran jednom prestati tako otvoreno da demonstrira neprijateljstvo prema ekspanzionističkim planovima Zapada – i na Bliskom Istoku i u svetskim razmerama.

Sergej Duz,