Prva ruska plovidba oko sveta izvršena pre 210 godina

Pre 210 godina iz Kronštadta u trogodišnju plovidbu uputili su se jedrenjaci Nadežda i Neva pod komandom Ivana Kruzenšterna i Jurija Lisjanskog. A već dve decenije kasnije ruski moreplovci su imali najmanje 20 putovanja oko sveta po raznim maršrutama.

Velika pomorska sila čije obale je zapljuskivalo 12 mora i tri okeana nije mogla da zaostane u geografskim istraživanjima. To su odlično shvatali ruski pomorski oficiri, koji su nagomilali u pohodima i bitkama ogromno iskustvo. Ali nije bilo jednostavno naći podršku za organizaciju putovnja oko sveta. Kapetan Ivan Kurzenštern imao je ozbiljne argumente. Osim proučavanja budućih maršruta ruske flote, od Baltika do Tihog okeana, otvarala se mogućnost za uspostavljanje trgvine sa Kinom i Japanom. Sredstva za prvo putovanje oko sveta dao je car Aleksandar Prvi i trgovci Rusko-američke kompanije. Brodove i opremu kupio je kapetan Jurij Lisjanski u Engleskoj. Posade su bile odabrane od ruskih mornara dobrovoljaca. Za naučna istraživanja pozvali su nemačke astronome i prirodnjake. Početkom 19. veka tako masovne ekspedicije mogle su sebi na dopuste samo neke zemlje, ističe član naučnog saveta Ruskog geogradskog društva Mihail Amosov.

- Rusija je u to vreme imala velike posede na obalama Tihog okeana. To su Kamčatka, Čukotka, obala Ohotskog mora i Ruska Amerika, koja se sada naziva američka država Aljaska. A pouzdane veze sa tim teritorijama nije bilo, zato što aviona i železnica još nije bilo. Tako je bila doneta odluka o oranizaciji pomorskog saobraćaja.

Za vreme pohoda bila su pažljivo istražena Kurilska ostrva, obale Sahalina, Kamčatke, kao i neka od japanskih ostrva. Otkrivena su ranije nepoznata ostrva Havajskog ahipelaga. Osim toga, Kruzenštern koji je imao ozbiljnu naučnu bazu, orpobao je nove metode hidrografskih istraživanja, zahvaljujući čemu se smatra jednim od osnivača savremene okeanologije i meteorologije. U toj ekspediciji je učestvovao i Fadej Belinshauzen. 14 godina kasnije, za vreme druge plovidbe oko sveta koja se odvijala na visokim geografskim širinama Atlantika, on je zajedno sa Mihailom Lazarevom načinio otkriće od planerarnih razmera. Ruski moreplovci su uspeli da izbiju ka Antarktiku i da opišu obale ovog ranije nepoznatog šestog kontinenta.

Danas u putovanjima oko sveta na jedrenjacima učestvuju stotine mladih kursista Ruske flote, govori rukovodilac centra za društvene veze Rosribolovstva Aleksandar Saveljev.

- U Vladivostoku, u Kaljiningradu i Murmansku stoje tri odlična jedrenjaka. To su Sedov i Kruzenštern i fregata Palada. I svi oni redovno plove oko sveta. Oni su važni za obuku kursista, ali još više za humanitarnu misiju. To je demonstracija ruske zastave u čitavom Svetskom moru. Jedrenjaci uplovljavaju u mnoge luke stranih zemalja. Posećuje ih na hiljade stranih građana koji stiču svoj utisak o zemlji zahvaljujući ovim divnim, upečatljivim, najboljim na svetu jedrenjacima. Zahvaljujući razgovoru sa našim kursistima i oficirima koji ih prate.

20. jula sa putovanja oko sveta vratio se ruski jedrenjak Sedov. Brod je prošao 47 hiljada nautičkih milja i posetio 32 strane luke. Glas Rusije bio je informacioni partner projekta i svih 14 meseci putovanja govorio je slušaocima o doživljajima posade. Ovaj pohod je protekao u čast 210. godišnjice ekspedicije Kruzenšterna i Lisjanskog.

Mihail Aristov,