O čemu će razgovarati Moskva i Vašington?

Najvažnija bilateralna i međunarodna pitanja će razmotriti šefovi MSP i Ministarstva odbrane Rusije i SAD. U sredu je postalo konačno jasno, o čemu i u kom tonalitetu govoriti ministri u Vašingtonu prilikom susreta «dva plus dva». Posle toga, kada je bilo odlučeno o sudbini posete Baraka Obame Moskvi, ovi pregovori bi mogli da postanu pravi radni i rezultativni. Prilikom putovanja za Vašington Sergej Lavrov će za nekoliko sati posetiti Nju-Jork, gde će se sastati s Generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.

Susret Sergeja Lavrova i Sergeja Šojgua s američkim kolegama mora da bude poslednje usklađivanje pre predsedničkog samita u Moskvi. Međutim, tokom razvoja događaja oko Edvarda Snoudena, što je emotivnije bilo reagovanje SAD, perspektiva održavanja ne samo susreta Putin-Obama, već i ministarskih pregovora postajala je sve iluzornija. Maltene svaki dan izvori različitih nivoa u SAD-u su izjavljivali da Moskva i Vašington nema o čemu da govore posle pružanja vzila Snudenu. U sredu Bela kuća je najzad saopštila da je Obama odgodio – upravo tako, a ne ukinuo posetu Moskvi. Međutim, to je samo nadražilo komentatore. Recimo, jedan od članaka američkog časopisa Foreign Policy počeo je od rečenice: sad je na Rusima da odluče hoće li biti održani pregovori u Vašingtonu. Pri tome je nepomenuti američki činovnik objasnio, citat: Moskva, svakako, može da se oseća uvređenom, međutim, spremni smo da sednemo za sto pregovora, makar ne na predsedničkom nivou. Nije jasno kome je to adresirano, jer su i Bela kuća, i rusko MSP skoro istovremeno potvrdili da će susret dva plus dva biti održan. Međutim, takvi komentari su karakteristični. SAD i dalje povećavaju stepen emotivnosti oko predmeta Snoudena. Potpuno je verovatno, da će na inicijativu Amerikanaca ta tema postati osnovna u vreme susreta Lavrova i Kerija u Vašingtonu 9. avgusta, mada je Moskva više puta stavila na znanje da je tačka u tom pitanju davno stavljena, te nema o čemu da se raspravlja. Danas je pod pritiskom Kongresa administarcija Obame primorana da nastavi tu igru, mada je očigledno da će ona ometati realni dijalog, - objasnio je Glasu Rusije politikolog Kiril Koktiš.

- Vašington se od početka ponašao suviše kruto i pravolinijski u slučaju Snoudena, zato Amerikanci skoro nemaju prostor za manevrisanje da bi vratili situaciju natrag, mada je od početka bilo jasno da se to mora učiniti, jer Moskva nije imala drugi izlaz osim da prihvati Snoudena. Danas se administracija nalazi pod velikim pritiskom kritike i od strane republikanaca, i od strane demokrata. Zato je i izabran dosta nezgrapni postupak: ukidanje samita, ali očuvanje drugih kontakata.

Moskvi i Vašingtonu je neophodno da razmotre mnoga pitanja. To su situacija u Avganistanu, opasnosti, povezane s povlačenjem međunarodnih snaga, kao i to, kako će se to povlaćenje ostvarivati između ostalog uz pomoć Rusije. O važnosti partnerstva upravo u toj sferi poslednjih nedelja su pominjali i Stejt department, i Bela kuća. Druga je tema što skorija realizacija rusko-američke inicijative o Siriji – konferencija u Ženevi. O početku njene pripreme je bilo izjavljeno pre 3 meseca, 7. maja. Međutim, napretka nema, dok broj žrtava među civilima i dalje se povećava, - ističe politikolog Leonid Gusev.

- Ipak naše zemlje imaju suviše mnogo bilateralnih pitanja, koja je neophodno mirno raspraviti na bilateralnoj osnovi. Ima suviše mnogo problema između zemalja – svetskih lidera. Inače je reč o međunarodnoj situaciji – Sirija, događaji poslednjih dana, ubistva u kurdskim rejonima.

PRO je tema koja se razmatra prilikom svakog rusko-američkog susreta ministarskog nivoa. Već je tradicionalno – u obliku deklaracija. 9. avgusta teško da će doći do novih dogovora. Moskva je izjavila o odsutnosti iluzija posle pregovora zpaenika šefova MIP, Bez obzira na to je veoma važno nastaviti dijalog, smatra politikolog Mihail Trojicki.

- SAD su dale maksimalno mogući za sebe po svojoj otvorenosti predlog – izjavile su da nemaju nameru da grade takav sistem PRO, koji bi ugrožavao potencijal uzvratnog udarca Rusije – ne prvog, već uzvratnog – kao odgovor na eventualni američki napad na Rusiju. Rusija traži garancije da takav sistem u principu neće biti sagrađen. Takve garancije SAD neće pružiti. Međutim, sam dogovor, postignut između Putina i Obame o održavanju takvih vojno-političkih susreta, veoma je pozitivan. To je perspektivni mehanizam radi savlađivanja čitavog niza zastarelith protivrečnosti, između ostalih, o PRO.

Ministri su morali da usklade bar u minimalnom obimu ova i druga pitanja pre septembarskog samita u Moskvi. Eksperti ističu – same pregovore niko nije ukinuo, poziv ruske strane je još uvek na snazi. Dakle, i ministarski susret 9. avgusta ipak može da postane važan. Uoči pregovora u Vašingtonu Sergej Lavrov će izvršiti munjevitu posetu Nju-Jorku. Tema pregovora s Generalnim sekretarom UN prilikom radnog ručka će biti iste: Avganistan, situacija na Bliskom Istoku i, svakako, Sirija. Između ostalog, u utorak su UN potvrdile da će specijalna komisija za istragu hemijskih napada otići u arapsku republiku u naredno vreme.

Polina Černica,