Reforma MMF: još uvek bez pomaka

Reforma kvota i upravljanja Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) postaće jedna od glavnih tema za razmatranje na samitu G20 u Sankt-Peterburgu. Novi sistem raspodele kvota i glasova u MMF je odobren još 2010. godine, ali zasad nije stupio na snagu, jer nije izvršena ratifikacija u nizu zemalja, uključujući SAD. Diskusija traje već preko dve godine, a odluka još uvek nije doneta.

Još 2010. godine na samitu „Grupe dvadeset“ u Seulu odobren je paket reformi MMF. U skladu s njim, udeli kvota za zemlje u razvoju treba da budu povećani. Na primer, udeo za BRIKS bi porastao sa 10% na 14%, Kina bi zauzela treće mesto posle SAD, koje bi imale 17% i Japana s njegovih 6%. Udeo Rusije iznosi 2,7%, to je deveto mesto. Pritom bi SAD, Japan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija morale da ustupe drugima deo svog zastupništva, a evropske zemlje bi potpuno izgubile dva mesta od osam u savetu direktora MMF. Ovlašćenja zemalja u MMF su se uvek delila proporcionalno njihovom udelu u svetskoj ekonomiji. Disproporcija je trenutno očigledna, a potrebu za ratifikacijom reforme objašnjava rukovodilac odeljenja za ekonomska istraživanja Instituta za Evropu RAN Anatolije Bažan:

- Pošto ekonomski potencijal zemalja u razvoju brzo raste, u skladu s tim treba da raste i njihova mogućnost da utiču na odluke u MMF. Međutim, to se ne dešava, zbog toga što SAD i druge zemlje „zlatnog regiona“ ne žele da izgube vlast u ovoj važnoj organizaciji. Broj glasova SAD i drugih zemalja ima mnogo veću težinu nego zemalja u razvoju. Oni ove pozicije zadržavaju većinom glasova koji više ne odgovaraju proporciji ekonomskih snaga između regiona sveta.

Prošle godine su učesnici G20 izrazili nameru da se pitanje reši do januara 2013. godine. Međutim, lideri nisu uspeli da postignu napredak u pregovorima zbog stava SAD, koje bi zbog reformi izgubile simboličnih 0,3%. Najverovatnije da američka strana neće moći da donese odluku pre oktobra kad u SAD počinje nova finansijska godina, smatra zamenik ministra za finansije Sergej Storčak:

- Polazimo od toga da će u paketu, u dokumentima u vezi s usvajanjem novog budžeta, ovaj zakon sadržati odgovarajuće pozicije koje će označavati spremnost za ratifikaciju. Polazimo od toga da kao grupa država, kao klub, shvatamo situaciju partnera u „Dvadesetorki“, pavimo pauzu, čekamo na povoljno rešavanje ovog pitanja unutar Sjedinjenih Država. U svakom slučaju, Međunarodni monetarni fond trenutno ne oseća hitnu potrebu za resursima. A sama „Dvadesetorka“ je odlučila i na samitu je potvrdila mogućnost obezbeđenja dodatnih resursa za Međunarodni monetarni fond.

Pomoć MMF neće biti naodmet. Trenutne rezerve fonda iznose svega 400 milijardi dolara. Poređenja radi – rezerve Rusije premašuju 500 milijardi dolara, a rezerve Kine – 3 biliona. S ovakvim deviznim rezervama zemlje u razvoju već mogu postati donatori organa čiji je prvobitni cilj bio obezbeđivanje zajmova siromašnim zemljama, kažu stručnjaci. Moguće je da će potreba za MMF otpasti sama po sebi.

Aleksandra Dibiževa, Larisa Gavrilova,