Ruski jezik sve popularniji među Srbima, iako ga uči malo osnovaca

U privatnim školama za učenje stranih jezika evidentan je porast interesovanja za ruski jezik. Oni navode da se posle mnogo godina zapostavljanja najvećeg slovenskog jezika i četvrtog jezika u svetu po rasprostranjenosti, u Srbiji sve više uviđa potreba za učenjem ruskog.

Pa ipak, u osnovnim, a pogotovo u srednjim školama i dalje ima malo časova ruskog jezika, pa se otuda postavlja pitanje – otkuda takva nesrazmera između sve većeg broja zainteresovanih za učenje ruskog i još uvek malog broja državnih škola u kojima se uči.

Podsetimo, trenutno u Srbiji ruski jezik uči oko 10% osnovaca, odnosno 63.000 hiljade učenika, a u Ministarstvu prosvete su objasnili da oni ne propisuju školama koji će se jezik učiti, nego da to isključivo zavisi od volje samih đaka, a obavezni uslov je i to da škola mora već imati zaposlenog nastavnika koji može da predaje taj jezik.

U takvoj situaciji upada u oči određena neravnopravnost sa kojom se suočava ruski jezik u odmeravanju sa nekoliko drugih popularnijih jezika. Naime, ukoliko deca iz osnovne škole u potpunosti sama odlučuju o jeziku koji će učiti, a mnogi roditelji im često prepuštaju taj izbor, logično je da će se odlučiti za one jezike koji dominiraju na domaćim televizijskim ekranima, a na kojima uopšte ne može da se čuje savremena ruska zabavna muzika, niti na primer da se vide filmovi iz najnovije ruske produkcije koji po svim parametrima mogu uspešno da se porede čak i sa holivudskim.

Osim toga, kako ističu gimnazijski profesori, problem je i u tome što su nemoćni da izađu u susret učenicima koji hoće da uče ruski, a nisu ga učili u osnovnoj školi, jer im zakon propisuje da drugi jezik mora da bude onaj koji su učenici učili od petog razreda. Drugim rečima, time što je uvedeno pravilo da srednjoškolci uče samo jezik koji su već savladali u osnovnoj školi, ruskom se oduzima još jedna šansa.

A kako je prošle godine u javnom apelu naglasilo stotinak profesora ruskog jezika i književnosti iz cele Srbije, «ogromnom broju dece i omladine u Srbiji uskraćuje se mogućnost da se upoznaju sa velikom ruskom kulturom i civilizacijom», te su dodali da «nema logike da je za srbskog đaka važnije da upozna dve zapadne civilizacije, a da o najvećoj slovenskoj, kroz svoje školovanje ne sazna ništa».

Međutim, situacija je drugačija u privatnim školama širom Srbije, koje rade na komercijalnoj osnovi, jer oni kažu da se osetno povećava broj polaznika kurseva na kojima se izučava ruski jezik, i to u svim starosnim dobima, a pri tom posebno pominju studente pravnih i ekonomskih fakulteta.

Inače, prvo takvo naglo povećanje interesovanja za ruski se dogodilo pre nešto više od pet godina zbog sezonskih poslova, kada su turisti iz Rusije počeli masovno da dolaze u Crnu Goru, a pogotovo se pojačalo nakon potpisivanja ugovora o izgradnji gasovoda Južni tok i dolaska velikih ruskih kompanija u Srbiju, kada su ga počeli učiti mnogi biznismeni i ljudi mlađih generacija koji su videli svoju budućnost u saradnji sa tim firmama.

Kako još naglašavaju u desetinama privatnih škola u Beogradu i Novom Sadu, kod njih sve više dolaze ljudi koji su svesni da je ruski jezik najviše korišćeni maternji jezik na tlu Evrope, te da on poslednjih godina doživljava pravi „bum“ zbog naglog širenja i jačanja ruskog prisustva na prostoru čitavog kontinenta. Pa ipak, i pored toga, pred početak nove školske godine, broj osnovaca koji ga uče ostaje na približno istom nivou, iako je logična pretpostavka da će realna potreba za njim pre ili kasnije doći do izražaja i među đacima u srbskim državnim školama. Kao na primer u Zaječaru, Kosovskoj Mitrovici ili Požarevcu, u čijim osnovnim školama je ruski i sada bez obzira na sve - najpopularniji strani jezik.

Ratko Paić,