Bredli Mening – špijun Vikiliksa

Danas vojni sud Armije SAD u Fort-Midu objavljuje presudu američkom vojniku Bredliju Meningu. Bivši vojnik Mening bio je glavni informator sajta Vikiliks. Vojni tužilac traži da se optuženi osudi na osnovu dvadesetak optužbi na 60 godina zatvora.

Maksimalna kazna koja mu preti iznosi 90 godina zatvora. Advokati su već izjavili da je to nerazemerno velika kazna i da će se žaliti.

Najparodoklasnije u slučaju Meninga sastoji se u tome što su vojnika optužili za špijunažu, ali su ukinuli optužbu za pomoć neprijatelju. Pošto po definiciji može da se špijunira samo u korist neprijatelja, ispada da je Mening sasvim zakoniti špijun skandalozno čuvenog međunarodnog sajta Vikiliks. Nikom drugom on nije predavao informacije. U vojnom pravu ovakvo tumačenje špijunaže prvi put se sreće.

Upravo zato i Meningovi advokati i pravobranioci tvrde da će presudom biti stvoren opasan presedan. I da je glavni cilj suda da uplaši moguće nove učesnike u raskrinkavanju zločina američke armije i zauvek im ubije želju da traže pravdu.

Toliko dugotrajna kazna pokazuje da vladu SAD zanima samo kazna, a ne presuda, izjavio je Meningov advokat Dejvid Kumbs.

To je bio egzibicioni proces uz uključivanje sve snage i novca države sa jedinim ciljem: smrviti i uništiti jednog časnog čoveka, rekao je u intervjuu za Glas Rusije američki pravobranilac Debora Svit iz društvene organizacije Svet ne može da čeka.

- Ljudi koji predstavljaju javnosti podatke koje je razotkrio Mening rizikuju svojim životom i svojom slobodom. Oni rizikuju budućnošću samo zato da bi rekli istinu. Za većinu ljudi u svetu takva dejstva potpadaju pod određenje „heroj“. Ali nikako ne izdajnik, kojim pokušavaju da predstave Meninga.

Bredli Mening je predao Vikiliksu radi objavljivanja snimke napada iz vazduha u kojima su poginuli civili, kao i stotine hiljada izveštaja o incidentima u ratu u Avganistanu i iraku neprijatnim za Amerikance, dosije o zatvorenicima Guantanama i stotihe hiljada diplomatskih depeša stejtdepartmenta. Svega oko 700 hiljada raznih vojnih i diplomatskih dokumenata. To je najveće procurivanje tajnih informacija u istoriji SAD. Meninga su uhapsili u maju 2010. godine u američkoj vojnoj bazi u Kuvajtu. Optužili su ga za špijunažu, krađu državne svojine i objavljivanje državne tajne. Sam Mening kaže da je umoran od laži i da je odlučio da kaže istinu šta se radi u Iraku i Avganistanu.

Crni dan za sve poštene ljude koji pokušavaju da raskrinkaju zločine vlasti – tako je dan izricanja presude Meningu nazvao jedan od rukovodilaca sajta Vikiliks Kristin Hrafnson.

- Još nikada u istoriji nisu optuživali i osuđivali zviždače po članovima zakona o špijunaži iz 1917. godine. To je vrlo opasan presedan.Ali on se potpuno uklapa u gonjenje zviždača za vreme administracije predsednika Baraka Obame. Ovo gonjenje se rasprotire i na novinarku koja se bavi istragom i na novinarstvo uopšte, a ne samo na naš sajt Vikiliks.

Zaista još nijednom globalna špijunaža Vašingtona nije dostigla takve razmere kao u vreme Obame. I tako široko tumačenje zakona o borbi protiv teoririzma i špijunaže kao za vreme Obame Amernika još nije doživela.

Andrej Fedjašin,